ХУМСКИ ЗАПИСИ: Тијесно ко у шкипу

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Тијесно ко у шкипу

  • Навиру мисли, сјећања и осјећања, у мозгу тијесно ко у шкипу.

Размишљам све чешће и све дубље, а пишем све мање. Нити сам ја онај, нити је онај ја!
Бојим се да сам оног изневјерио, а да он мене још није. А видим и чујем, не да се ОНАЈ још! Још увијек је Херцеговац! Тврд, стамен, љут, праведан и тежак за прихватити било шта што није херцеговачко. А није му добро то, зна и он али ћути и трпи јер само тако опстати може.
А онај други ево пуних девет година бива заточеник сопствених мисли.
Бојажљив да га они тамо не одбаце а ови овдје никад не прихвате. Бојажљив тражити варенику него тражи млеко.
Бојажљив признати да чак и ОВДЈЕ нешто воли, али не смије наглас рећи.
Било би сто језика: Лала, скоројевић, несој, поганштина и екавац (манит се развлачио док прича), сиња кукавица, изрод и љеногуз!
Зато се ова двојица (Ја), често састану, сједну један испред другог и сити се испричају.
О чему, како и колико причају ни сам Вам не знам рећи али тврдим да причају ијекавицом и да се потписују ћирилицом.
А је ли им тијесно јес!
До кад ће овако Бога питај.
Можда се наредних девет година договоре и један од њих подавије реп и призна овом другом: Био си у праву мили брате!
Да ли ће то бити на ијекавици или екавици не знам, само знам да ће до тад мени у мозгу бити тијесно ко у шкипу!

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар