ХУМСКИ ЗАПИСИ: Истина је мач са двије оштрице

  • По чему је богат Херцеговац?

pero
Ја мислим да је Херцеговац најбогатији језиком и оловком.
Али, (пошто вазда има оно АЛИ) језик му је често главна невоља и главна брана, поготово ако збори истину. А још ако умије добро написати оно што прича – сам је себи јаму ископао, ногу падапео, самар ставио, и себе у ватру наложио.
Не питај ме ко је тај, и ђе га виђех, али га гледам сваки дан и не смијем ти рећи који је.
Добро га и ти знаш!
Све је добро док се истина не казује и све у брк саспе. Док се ћути и клима главим, к’о коњ на празне јасле – тад си најбољи. А чим стани мало на бријег, па реци двије, само двије истините, сам си себе осудио на клевете, лажи, порицања, одрицања, подапињања, гурања, гуркања, говоркања и лајања из поганих људских утробица.
Много је оних што им језик само служи да попуни уста, а кад треба нешто рећи не изпрезају, не дишу, но само жмиркају, чекају прилику да неко развеже језик и покаже зубе.
А пусти је вјеран Херцеговац, ријеч му је тврђа од камена.
Било некад. Сад богами танко…
Данас неписмен учи писменога како писати, а неписмени се још палцем потписује. А сва слова што зна, на прсте броји (ако и то умије). Ово ти је добар вакат за онога ко образа нема. А онај што ИСТИНУ збори, поста омржен и изопштен, јер не хтједе да остане на сивилу неистине и лажи, но изађе и рече оно што мисли.
А то ође није мало!
Ође ђе се истина 70 година не говори.
Не питај ме који је и ђе га виђех, не смијем ти рећи од кога је…
Али га и ти знаш и стално гледаш, ако је ТАЈ.
Они што нас отуђише од православља, сад највећи вјерници; они што Бога сахранише, сад цркве саградише…
Зато ТАЈ не ћути, јер нема коме; а и што би ћутао, кад има шта рећи?! И казиваће онако како је, све док има коме. А има, да ће за лијека, остало је још оних са мозгом! Најлакше је чојеку причати оно што му је мило и што му паше. А реци му истини право у очи, већега му шамара од тога нема.
Зато ТАЈ и ми са тим, нас мнозина и достина исто мислимо и исто радимо. А шта од тога има прече!?
Не питај ме ко је тај и ђе га виђех. Не смијем ти рећи.
А знаш га ти добро и сваки дан га срећеш, таман к’о ја, а истина му је средње име.

Аутор: Марко Никчевић
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар