ХУМСКИ ЗАПИСИ: Бијели свијет

ХУМСКИ ЗАПИСИ: Бијели свијет

 

Сваки одлазак у Херцеговину човјека врати корјенима, удари га у срж и тресне од ледину!
Преокрене се човјек и од Херцеговаца из Војводине одједном опет буде Херцеговац из камена. Прво прораде помало заборављене ријечи које ни сам не знаш одакле испливавају из тебе, онда прораде обичаји и на крају проради начин живота.
Уклопиш се врло брзо, после само једне цицваре или дробе, уз неке омрашице ти си ту одувијек. Свикне се човјек на мјесто ђе живи, али се још брже свикне тамо ђе никне.
Чим запне за камен, зна ко је!
У камену му је ДНК урезан.
Само нек је са свијетом и скаменом, помислих.
Ту се болан, рече ми један ћед,
брже мисли, спорије живи и добро једе, куд ћеш боље!
И одиста је тако.
Не знам како да објасним али у Херцеговини дан траје дуже, јес обрза ми. Од кад сване па док не смркне има ти и досадити, удри не удри, тамо вамо дан још траје.
У бијелом свијету, налет га било, а сване ето га смркло. Поваздан нека трка и јурњава ко да два живота имамо. А немамо, но овај један па га кројимо како умијемо. Ја ево биљежим мисли, по ко зна који пут надошле возећи се аутобусом из Херцеговине за бијели свијет.

Вазда сам се чуду чудио што ми ништа не пада на памет да забиљежим кад путујем тамо!? Али јок, боље ‘вако! Ватам мисли док се не разлете по Романији или не дај Боже по војвођанским равницама.
Нећеш кукавче, слова записати. Но узми теку, плајваз и биљежи кад имаш шта и имаш о коме!
Не бих ја да немам кад и о коме!
Ко би се о том јаду бавио, и писао кад нема коме и о коме.
А таквије је највише. Лако је бити Херцеговац у бијелом свијету, рече ми један земљак.
Можда, велим Богами земљаче,
још да си видио ђе бијела свијета па да ти повјерујем.
Не би му право па одустане за вакта.
Ако си прави Херцеговац, ти једнако мислиш, причаш и живиш без обзира на тренутно мјесто пребивалишта, рекох му опет али не сконта те и ја прекинух за вакта. Не треба нам грка ријеч, дуг је дан у Херцеговини па се све брзо и заборави.
Но му шћах рећи и ово да није лако бити Херцеговац у бијелом свијету нимало, ту ти требаш остати Херцеговац ако си био!
А ја знам да јесам, и знам још неке таман овдје у бијелом свијету. И знам да уче своје синове и кћери да су Херцеговци и Херцеговце иако кораци неког малог Обрена са Михољача, неког малог Николе из Калиновика, и можда неког малог Матије из Гацка одзвањају Новосадским плочницима, а њихови мали табани у себи носе Херцеговину.
Е то ти је мој пријатељу истина о бијелом свијету. А дан траје ли траје.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар