Храм Св. Трифуна у Прерацима: Знате ли које братство у Херцеговини највише слави заштитника винограда?


  • У селу Прераца, надомак Билеће у Херцеговини, на граници према Црној Гори, у вјекове стоји једна камена црквица са звоником „на преслицу“. Но по томе није посебна. Посебна је јер звони и моли у славу Светог Трифуна, љекара, мученика за хришћанску вјеру.

Црква Св. Трифуна

 

И Трифун је рођен 232. г. у исто тако малом селу, Кампсади, у области Фригијa у Малој Азији.
Не знам да ли у његовом родном селу још има Хришћана и цркве у његову славу ( то је данас град Лапсеки, у близини Дарданелског мора,Турска), но ова једна (мислим и једина) у Херцеговини, памти га.

Данашњи храм Св. Трифуна у Прерацима подигнут је 1927.г., на темељима старе и мање цркве. Током обнове нађен је запис на камену о ктиторству братства Ђурица. Тај запис и мали звоник уграђени су у нову цркву као знак нераскидиве везе са онима који је подигоше.

А подигоше је у страшна и јуначка времена моји чукунђедови који дођоше у Херцеговину из дурмиторског краја, бјежећи од турске похаре. Херцеговина би тада сва опустјела и опустошена. Сво њено старо становништво иселило се ка Далмацији и Лики, а оно што је остало „истурчило“ се или кулучило на турској земљи. Настанише се у Прерацима и подигоше камену цркву свом свецу, Светом Трифуну.

Гдје су примили завјет славе овог свеца не знам, вјероватно негдје у старом крају куда су пролазили каравански путеви Которана, јер су управо Которани мошти Светог Трифуна одкупили и донијели у Котор и посветили му га на чување. Пошто је Свети Трифун заштитник винове лозе и виноградара породице тог еснафа су га и прихватале за заштитника као и села у виноградарским жупама.

Но знам да су моји преци у Црну Гору избјегли са Косова и Метохије, послије страшног боја. Сви мушкарци су изгинули, а жене, дјеца и понеки младић бјежећи од ропства дођоше у крајеве око Дурмитора. Ту и осташе до новог збјега ка Херцеговини.

Памти један љетопис, који сам прочитао у Мркоњићима, родном мјесту чудотворца Василија, да су у Прерацима живјела четири брата Ђурице који су славили Св. Трифуна и подигли му цркву на славу. Пошто су одбијали да плате турски порез у село дође бег из Херцег Новог, на чијем су посједу живјели. Они га тада посјекоше.

Због велике турске освете која је пријетила цијелој породици морали су опет бјежати. Тројица браће тада одлучише да се врате на стару косовску земљу, а четврти се склони у Дабарско поље код беговске породице Љубовића, којој је учинио велико доброчинство. Остао је код Љубовића као лични беговски берберин и добио је на поклон комад земље.

Његови потомци у каснијим вјековима разгранаше се као гране младог бријеста, а њихови синови опет оставише своје младице и откупише сву земљу Љубовића и населише цијелу сјеверну страну Дабарског поља, које је иначе дуго око 20км. Ту су и данас као најбројнија породица у Херцеговини која слави Светог Трифуна, великог Божијег љекара од кога су демони дрхтали.

И на крају, у стара времена Херцеговина је на овај дан била под великим снијеговима и сви би пути били затрапљени, тако да је био обичај да нам гости и неколико дана раније дођу на славу.

У Дабарском пољу из тих давних времена остала је шаљива пјесма коју су славари слатко пјевали, а која свједочи о нераскидивој вези породице Ђурица и њених огранака, (који се по синовима назваше Лучићи, Мишковићи, Којовићи, Ћупине), са Светим Трифуном.

„Бога моле бабе од Ђурица,
да им падне снијег до гузица,
да не дође нико од званица,
да остане пита и погача.“

Нема више сњегова.
Или се нико не моли или Св.Трифун више неће да чује.

Аутор: Горан Лучић
Извор: Слободна Херцеговина



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



  1. MILOVAN Reply

    Poznato je i to da su stanovnici Dabra, bratstvo Đurice i njima srodna bratstva, te davne 1928. godine, pomogli izgradnju sadašnje crkve.

  2. Goran Djurica Reply

    Iz ove price saznao sam jos vise o svojim korjenima, na koje sam ponosan. Otac mi se samoinicijativno iz Dalmacije preselio u BiH jos prije rata, a ja sam rodjen u BiH, tako da se izgleda spontano vracamo odakle smo potekli 🙂 Jako poucan tekst. Zahvaljujem autoru!

Оставите коментар