Хероји Невесињске пушке и пред требињском публиком


  • Поводом 140. годишњице Херцеговачког устанка познатог као Невесињска пушка, у Музеју Херцеговине вечерас је отворена изложба портрета устаника по називом „Хероји Херцеговине“, аутора Биљане Ристић.

heroji-hercegovine2
Умјетница из Новог Сада, родом из Невесиња, ликове познатих историјских јунака Невесињске пушке овјековјечила секо-техником на каменој подлози, аутентичном мотиву из завичајног крша.

„Камен је овдје био и за под главу, и за покров, и за молитву, камен је на Вучјем долу био и оружје у једном моменту. То је драгуљ Херцеговине и једина аутентична подлога на којој би могли да буду представљени драгуљи наше историје“, каже умјетница додајући да је изложба у Требињу већ шеста коју је приредила по крајевима гдје живи српски народ.
heroji1„Мисија је изложбе да обиђе све српске крајеве јер су јунаци Херцеговине и Невесињске пушке имали у својој дубокој замисли жељу да уједине све српске земље. На симболичан начин ову своју изложбу спајам са њиховом идејом“, истиче Ристићева.
Изложбу је отворио замјеник градоначелника Требиња Неђо Ћебеџија захваливши умјетници што је у част великог јубилеја „Трећег српског устанка“, потретирајући херцеговачке главаре, у памћењу будућих генерација овјековјечила ликове наших великих предака и успомену на њихов подвиг.
„Пред нама су људи који носе снажан став, одлучност, али и мир у погледу. Све су то херцеговачки прваци, достојанствени и озбиљни, проницљиви и до крајњих граница концентрисани на своју мисију. То су снажне индивидуалности, људи који се нису једни другима улагивали, који су образом и животом стајали испред сваке своје ријечи и свога дјела“, рекао је Ћебеџија.

heroji2

Српска Јованка Орлеанка: Кћерка холандског вицекраља међу херцеговачким устаницима – доказала се и у борби и као медицинска сестра

Говорећи о историјској важности устанка у Херцеговини, кустос-историчар у Музеју Херцеговине Зоран Мијановић рекао је да је буна од 1875. до 1878. године, због иницирања коначног рјешења Источног питања, „најзначајнији догађај на историјској позорници 19. вијека у Европи“, иако циљеви устаника „да раскину са неподношљивим феудалним условима живота“ на крају нису остварени, а крваво стечена слобода поново изгубљена за дипломатским столом Берлинског конгреса.
„Варница слободе упаљена у Крековима код Невесиња није била сигнал за дизање на оружје само херцеговачких Срба, већ је био и импулс за ослободилачку борбу свих поробљених балканских народа, а уједно и апел на цивилизовани свијет да спријечи турска иживљавања. Устанак се брзо проширио на цијелу Крајину, источну Босну, источну Србију, Бугарску и дијелове Македоније и Косова“, подсјетио је Мијановић додајући да су „солидарност и симпатије за устанике врло брзо освојиле цијелу Европу“, а са њима су и бројни добровољци пристизали у помоћ херцеговачким слободарима.
За изложбе посвећене великом јубилеју, Ристићева је насликала портрете 21 устаничког главара, међу којима се нашла „и једна дама из срца Европе“ – грофица Јохана Меркус, добровољац из Холандије на страни херцеговачких слободара.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



  1. Херцеговац Reply

    Свака част на дјелу Биљане Ристић.
    Треба чувати имена и успомене на јунаке и претке и преносити их покољењима.

Оставите коментар