Херцеговци из Клека олимпијски барјактари 

Херцеговци из Клека олимпијски барјактари 

  • Дани пред почетак Олимпијских игара, највеће смотре светског спорта, вазда су прилика за подсећања на обележја претходних – на врхунске резултате, незаборавне борбе за медаље, подвиге појединаца и екипа, куриозитете који остају заувек упамћени…

vladimir-grbic2
Док се на брдовитом Балкану, као и на свим континентима, с нестрпљењем очекује августовски дефиле учесника овогодишњих Игара у бразилском мегалополису Рио де Жанеиру, присећамо се и српских олимпијских барјактара, по правилу најбољих међу најбољим спортским асовима.

Пре четири године у Лондону, заставу Србије носио је тениски владар планете Новак Ђоковић. Својевремено, ту част су имали и ватерполисти Мирко Сандић и Игор Милановић, рвач Бранислав Симић, стрелац Јасна Шекарић…

Међу бившим барјактарима, незаборавним великанима српског, али и светског спорта, су и  одбојкаш Владимир Вања Грбић и кошаркаш Дејан Бодирога, потомци Херцеговаца из околине Требиња, колонизираних у мало банатско место Клек. Куриозитет је свакако податак да су куће њихових родитеља у истој улици, названој по народном хероју Сави Ковачевићу, а познатој по томе што је дала чак 13 репрезентативаца и репрезентативки у четири спорта.

Вања и Дејан, иако рођени у Банату, где су и започели своје блиставе каријере, касније настављене у иностранству и вишегодишњим играњем за репрезентацију, увек и свуда с поносом истичу своје херцеговачко порекло и кажу да неизмерно воле Херцеговину, која је у њиховим генима.

Због њих двојице и Вањиног брата Николе, сада селектора одбојкашке репрезентације Србије, а ранијег учесника Олимпијских игара, Клек се често назива „Олимпијским селом“, што истиче његову гинисовску особеност – три олимпијца на 3000 становника.

Вања је националну тробојку (тадашње Југославије) носио на Олимпијским играма 2000. године у аустралијском Сиднеју. Председник ЈОК-а Драган Кићановић је тај избор барјактара представио као врло лак – „јер се Вања сам изабрао својим патриотизмом и врхунским спортским умећем“.

Почаствован признањен, Вања је тада изјавио да никада у животу није добио важнији задатак, и обећао да ће га обавити како треба. Његов карактер, тврд као херцеговачки камен, није дозволио да погази дато обећање: тробојку је носио поносно, високо дигнуту у снажној десници, уливајући веру и снагу осталим члановима спортске експедиције који су корачали иза њега.

Касније, на спортском борилишту, још једном је показао како се, срчано, мудро и вешто, бори за част своје земље. Био је најбољи појединац у одбојкашкој репрезентацији која се тада, први пут у својој историји, окитила златном олимпијском медаљом.

Четири године касније, на Олимпијским играма у Атини, заставу која ја представљала Србију и Црну Гору носио је Вањин комшија из Клека, Дејан Бодирога. Барјак му је уручен као већ признатој звезди европске и светске кошарке, доказаном патриоти и хуманисти, увек поносном што припада српском роду.

bodiroga

Мондо.рс

 

Стасит и одмерен, „леп као Аполон“, како су говориле припаднице лепшег пола на Олимпијском стадиону у древној грчкој престоници, Дејан је успешно, као и многе кошаркашке задатке, извршио и ту спортско-патриотску обавезу. Током дефилеа, телевизијски гледаоци су у њему препознали јунака са Светског првенства 2002. у САД, када је наша земља постала планетарни кошаркашки шампион.

Списак медаља, трофеја и признања која су освојила ова два Херцеговца је дуг и за пример многима. Званично су проглашавани за најбоље спортисте своје земље, али и за најбоље у Европи. Носиоци су медаља са европских и светских првенстава и олимпијских игара. У том „букету“ је и неколико златних одличја.

Вања је члан светске одбојкашке Куће славних, а Дејан је давно проглашен најбољим кошаркашем планете изван америчке НБА лиге. Играли су за клубове из неколико земаља, увек на високом нивоу, цењени и добро плаћени.

      И по завршетку блиставих каријера обојица су остали везани за спортове у којима су стекли светску славу. Вања је актуелни потпредседник Одбојкашког савеза Србије, а Дејан је, након обављања исте функције у Кошаркашком савезу Србије, однедавно функционер ФИБА. Стално су предани популаризацији и напретку „својих“ спортова. Вања је предводник многих акција у циљу напретка одбојке, а Дејан је, уз остало што је учинио, основао и камп за младе кошаркаше у Требињу кроз који је, током 10 година, „прошло“ више од 3.000 клинаца из тридесетак земаља.

АУТОР: Јово ВУКОВИЋ
ИЗВОР: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина