Херцеговачки устаници (8): Максим Баћовић – стамен, а камен

Херцеговачки устаници (8): Максим Баћовић – стамен, а камен

  • Захваљујући изузетној сликарки Биљани Ристић, посетиоци портала Слободна Херцеговина имају јединствену прилику да упознају лик и дело херцеговачких устаника

МАКСИМ-БАЋЕВИЋ
Аутор: Биљана Ристић
Док сам тражила фотографије за осликавање устаника, у разним публикацијама, књигама, писаним документима, фотографија Максима Баћовића је увек била из млађих дана. Логично, имао је само 28 година када је погинуо.
А каква озбиљност и величанственост у држању, у погледу, у изразу лица.
Сликајући његов портрет стално је било присутно размишљање о психологији личности, о томе ком типу припада Максим Баћовић, да ли се његова физиономија лица поклапа са биографским подацима у објашњењу његове личности? Да ли је спој сангвиника и колерика? Није ми важно само да урадим портрет сваког понаособ устаника, ликовно да га представим, већ да се сликајући дотакнем времена у коме су живели. Да „разговарам“ са њима кистом и бојом јер не могу да ми буду живи модели, да им „продрем у душу“ и да ми они испричају своју причу о том славном и бурном добу.
У биографским подацима стоји да је био учен, веома млад је добио звање војводе јер је био препознат као вођа, лидер али и човек осетљив на неправду, слободног духа у размишљању и изношењу чињеница и идеја. Човек који се још тада залагао за уједињење српског народа. Храбар и окретан, неустрашив у биткама али и сконцентрисан у преговорима, мудар.
Стамен а камен.
Господствен и поносит , краљевског држања.То стоји у биографији.
А мени лично се чини да је имао моћ да продре у душу саговорника, да заштити саборца, да оснажи посусталог. Да надмудри онога са друге стране нишана, да претекне и да утекне. Да осуди али и да опрости , да разбукти и да смири.
Ко то још са тако мало година може да има све ове особине?
Они од Бога створени,да се роде, и да воде!
Народ у слободу, себе у незаборав!

Биографија
Максим Баћовић (1848 Кленак, Бањани – 1876) црногорски војвода, рођен је у тадашњој Херцеговини а данашњој Црној Гори.
Почео је да се школује у манастиру Косијерево, тадашњем не само духовном већ и културном и политичком центру. Основну школу је завршио на Цетињу о трошку државе Црне Горе. Био је писар и сарадник бањског војводе Сима Баћовића, његовог стрица. Именован је за војводу у Бањанима 1872. год. по налогу књаза Николе и тиме је постао један од најмлађих црногорско-херцеговачких војвода.
Покренуо је, 1873. заједно са Стеваном Зимоњићем, Херцеговце на устанак. Био је посредник између књаза Николе и херцеговачких првака. Преговарао је са турским пашама у Мостару и Сарајеву и одиграо је значајну улогу код кајмакана у Билећи.
Током устанка сарађивао је са војводом Пеком Павловићем.Био је заговорник идеје о уједињењу Црне Горе и Херцеговине.
Погинуо је у бици између Радован ждријела и Глуве смокве, о чему су писали и бројни европски листови тог доба. Погребна колона ишла је од Дубровника, преко Конавала, Суторине, Херцег Новог и Рисна до Грахова гдје је и сахрањен. Његови посмртни остаци и споменик пренијети су 1970. год. у родно мјесто.
Опјеван је у многим пјесмама а Ђура Јакшић му је посветио слику на којој је приказана његова смрт. Одликован је најзначајнијим црногорским одликовањима.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина