Херцеговачки устаници (6): Мићо Љубибратић

Херцеговачки устаници (6): Мићо Љубибратић

  • Захваљујући изузетној сликарки Биљани Ристић, посетиоци портала Слободна Херцеговина имају јединствену прилику да упознају лик и дело херцеговачких устаника

Mićo-LJubibratić-1

Аутор: Биљана Ристић
Радећи портрет Мића Љубибратића заробила ме је харизматичност његовог погледа. Није ме напуштала нити једног тренутка и као да сам гледала у далеку прошлост кроз прозоре који су ми се отворили у његовим очима. Имала сам осећај да слушам нему причу о свему што је поднео борећи се умом и пушком за свој народ.
Тим погледом и очима, чини ми се да је могао да паралише саговорника, да га натера да мисли онако како он хоће. Да увери саговорника у исправност и јачину својих речи и да га запљусне огромном концентрацијом човечности, родољубља и вере.
То је уједно и поглед смирене несаломивости, са једне стране, и ужарене, непоколебљиве борбености, са друге стране.
Као да је знао само трептајем очију да покаже колико бреме је на његовим плећима, колика одговорност у свим преговорима које је водио са противницима. Можда му је и због тога природа дала рамена тако стасита и огромна, јер требало је и понети, и изнети на њима све што је Мићо упртио у свој завежљај.
А упртио је много, цео један народ, све његове сузе и молитве за слободу.
Нема тог кантара који је могао измерити тежину Мићовог завежљаја јер је ванвременски и свевременски.
Понео је Мићо на плећима и камен и срчу, и смокве и мед, и чемер и барут, и младост и част!
Понео, носио и уздигао до небеса, до снова, до стварности. Понео па предао поколењу и потомству да о њему суди. Да га слави, да га чува од незаборава . Да се њиме дичи!
Има и чиме!
И још једном је потврђено да „мали“ народи дају Велике људе!

Биографија

Михајло Мићо Љубибратић рођен је у селу Љубово код Требиња 1839. године а умро у Београду 1889. године.Био је херцеговачки војвода.У устанцима од 1857 до 1862. године иако веома млад истакао се храброшћу и врсним командовањем у више битака. Био је близак сарадник војводе Луке Вукаловића. Након слома Лукиног устанка прешао је у Србију и био у њеној служби од 1865.г до 1875. г. Када је почела Невесињска пушка, преко Трста и Дубровника допутовао је у завичај међу устанике , и стао на чело тзв “ Легије добровољаца“(интернационалног састава) са којима је водио борбе против Турака. Титулу војводе добио је 1875. г. од стране књаза Николе. Радио је на разради ратних планова и формирању „земаљске управе“- херцеговачке владе. Због тога долази у сукоб са црногорском владом, због њихових планова око Херцеговине јер су га сматрали експонентом владе из Београда. Због тога је онемогућиван у раду па је морао у марту 1876. г. да пређе у Босну где је био заробљен од Аустријанаца, а 1877. г. поново се враћа у Србију.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина