Херцеговачки камен за београдске улице


  • Обнова Улице Вука Караџића полако се ближи крају, у Кнез Михаиловој увелико у току замена дотрајалих плоча. Материјал из Јабланице коришћен и када је први пут сређивана главна градска штрафта

kamenita

Радови на формирању нове пешачке зоне у Улици Вука Караџића увелико су у току, па се чини да ће рок за завршетак, који се ближи, бити испоштован. Упоредо са овом обновом, радници „Београд пута“ засукали су рукаве и полако мењају оштећене плоче на главном градском корзоу у Кнез Михаиловој улици. Један од резултата обе реконструкције несумњиво ће се поклопити – улице ће бити поплочане јабланичким каменом.

– Сваки камен је подложан ерозији, тако да неуништив не постоји, али одабир овог јабланичког је одличан потез – уверио нас је један од радника „Београд пута“, који је ухватио минут одмора између две деонице. – Цео Кнез прекривен је њиме већ деценијама, а ово што сада радимо само су ситне поправке.

Како су нам објаснили вредни зналци своје струке, током јучерашњег дана замењене су плоче на крају Кнез Михаилове, код Градске библиотеке. Затим ће се алат преселити од чесме ка почетку, и то на десној страни.

– До Нове године биће још повремених радова. Морамо да сачекамо да кафићи подигну баште да бисмо заменили све коцке које штрче, поломљене плоче и попунили рупе, па суграђани треба још мало да се стрпе – кажу радници.

Камене плоче намењене обнови корзоа стигле су у престоницу из малог херцеговачког града Јабланице. Доказ да је увоз баш ове врсте била добра одлука, свакако је главна улица Београда. Наиме, јабланички габро, којим је пре више од двадесет година поплочано централно шеталиште, и даље одолева зубу времена. Имајући то на уму, челници Београда донели су одлуку да и Кнез и околне улице буду покривене истим.

Улица Вука Караџића, на којој се тренутно вредно ради, убрзо ће постати пешачка, имаће дрворед и биће поплочана јабланичким каменом као и читава главна улица – најавио је недавно градски архитекта Милутин Фолић.

ЗГРАДА УН, „ХАЈАТ“, БЕЧКА ОПЕРА

Зграда Уједињених нација, Споменик незнаном јунаку, хотел „Хајат“, Његошев маузолеј на Ловћену и Бечка опера само су неке од грађевина сазиданих каменом из Јабланице. Светски уметник Иван Мештровић својевремено је за овај гранит рекао да је „неуништив, вечан и трајнији од базалтних споменика и египатских пирамида“.

ОДУСТАЛИ ОД КРЕЧЊАКА СА БРАЧА…

За разлику од увоза херцеговачког гранита за потребе поплочавања Кнез Михаилове, велике недоумице стручњака пратиле су избор камене оплате којом ће у процесу обнове бити пресвучен стадион „Ташмајдан“. Прва опција је био кречњак са Брача, али се после много полемике од њега одустало и избор је пао на мермер из Аранђеловца.

ИЗВОР: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар