Слободна Херцеговина » ХЕРЦЕГОВАЧКИ БЕСМРТНИЦИ: Београд чува Нићифора Дучића и Мића Љубибратића

ХЕРЦЕГОВАЧКИ БЕСМРТНИЦИ: Београд чува Нићифора Дучића и Мића Љубибратића

  • Српска земља, у престоном Београду, чува кости двојице храбрих херцеговачких устаника, у борби српског народа за слободу од османлијске власти. Двојице великих Требињаца, Архимандрита Нићифора Дучића и војводе Мића Љубибратића.

NICIFOR
Архимадрит Српске православне цркве, Нићифор Дучић, рођен 21. новембра 1832. године у Лугу, крај Требиња, поред осталог што је био калуђер, био је покретач и оснивач школства у Херцеговини и Црној Гори, устанички вођа уз Луку Вукаловића, командант добровољачких одреда у борбама Србије против Турске, историчар, редовни члан Српске краљевске академије, председник Српског ученог друштва, управник Народне библиотеке Србије и још многих звања. Свој живот је окончао у Београду 5. марта 1900. године.

Сахрањен је уз највеће црквене и државне почасти на Новом београдском гробљу. Гроб му се налази у порти цркве Светог Николе, која је у оквиру комплекса Новог гробља, где му је и подигнут споменик. О гробу, који је увек уредан и са пар цветова, бригу води Српска православна црква и свештенство цркве Светог Николе.

Преко пута исте цркве, тик уз стазу, налази се гроб и споменик другог великог Требињца, устаника, војводе Мића Љубибратића.

MICOI MALI

Михајло Мићо Љубибратић, рођен је 1839. године у Љубову, крај Требиња. Као школован млад човек одмах се прикључио устаницима Луке Вукаловића где постаје његов лични секретар и учесник многих битака. Учествује 1875. године у организовању новог херцеговачког устанка, Невесињске пушке. После великих српских победа, појавом многих несугласица, издаја и ропства, неповољне спољнополитичке ситуације и пропасти устанка, доспева поново у Београд, где бива биран за начелника Пиротског округа а затим и за Секретара Пореске управе Министарства финансија Србије.

Мићо је умро веома млад, 26. фебруара 1889. године, у својој педесетој години живота.

Уз плејаду многих истакнутих Срба, покопаних на овом гробљу, њихова имена, хумке и споменици, стоје на вечној стражи, подсећају Београђане, и не само њих, на величину својих дела која су даривали српском роду.

Кад год имам прилику обиђем њихова гробна места и поклоним им се. Проговорим им по коју реч, рапортирам, шта се ради и какве су прилике у Херцеговини, поштује ли се оно зашта су они своју крв проливали.

Приредио: Миливоје Мишо Рупић
ИЗВОР: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: Слободна Херцеговина ПОМЕН НА НОВОМ ГРОБЉУ: Свијеће и цвијеће за архимандрита Нићифора Дучића

  2. Pingback: Слободна Херцеговина ПОМЕН НА БЕОГРАДСКОМ НОВОМ ГРОБЉУ: Свијеће и цвијеће за архимандрита Нићифора Дучића

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина