Херцеговачка академија: Приложено више од 7.000 евра за Пребиловце (ФОТО)


  • У Коларчевој задужбини у Београду одржана је Херцеговачка академија – донаторски скуп посвећен обнови Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима на којем је само од продатих карата (776 карата) прикупљено 602.800 (око 5.000 евра)  динара. Од добровољних прилога прикупљено је још 2.180 евра што је највећи износ откако је покренута акција Подигнимо Пребиловце.

naslovna

Текст: Трифко Ћоровић
Фото: Слободна Херцеговина

Неколико дана пред, сасвим сигурно, историјски 8. јун 2015. г. није било могуће купити карту. Поред Херцеговаца који живе и раде у Београду за ову прилику у српску престоницу дошли су земљаци из разних крајева света. Присуствујући свечаном скупу посебну радост приредила су Пребиловчани који су дошли заједно са пребиловачким парохом, оцем Марком Гојачићем.

otac marko

Право из Пребиловаца: Отац Марко са Екмечићима и Немањом Девићем

jahura

Због велике гужве и узбуђења Миленко Јахура, председник СНД Пребиловци престајао целу вече

Да је Херцеговачка академија, коју су организовала херцеговачка удружења у Србији и Савез гуслара Србије, на иницијативу потпредседника координационог одбора Светозара Црногорца, догађај од посебног националног значаја потврдило је присуство великог броја личности из политичког и друштвеног живота.

prvi red 2

Милорад Додик, владика Григорије, Лука Петровић, Жарко Ј. Ратковић, Дејан Бодирога, Анђелко Вучић, Раде Петровић, Владимир Грбић

Својим присуством Академију су увеличали:  председник РС Милорад Додик, легендарни српски спортисти Владимир Грбић и Дејан Бодирога, глумац и редитељ Драган Бјелогрлић, председник Одбора за Србе у региону Миодраг Линта, као и народни посланици из РС: Лука Петровић, Ненад Стевандић и Дарко Бањац.

prvi red ucesnici

На почетку програма скуп је благословио владика Григорије. Поздрављајући присутног председника РС Милорада Додика, владика је напоменуо да је Влада РС највећи ктирор Храма Христовог Васкресења у Пребиловцима.

ristic cicovic

Часлав Оцић академик, Предраг Ристић, аутор пројекта по коме је прављен Храм Васкресења у Пребиловцима и Млаћан Цицовић, директор Представништва РС у Београду

Владика је у малој посланици упутио јасну поруку свим православним верницима:

– Тамо на југу, крај Хутова, Неретве, Брегаве, на бријегу у Пребиловцима, догађа се чудо. Збива се догађај најважнији за човјека, свијет и постојање његово. Догађа се Васкрсење. Бог походи народ свој; Бог васкрсава кости људске, премудрост Божија зида дом себи и њима, мученичким костима. Прије седамдесет и пет година пребиловачки мученици су живјели исто као и ми данас: бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудијевали, радовали се и туговали, некада пјевали, некада плакали; маштали, вољели, снивали.
Међутим, неки други људи, пустивши у своја срца зло и злога, одлучише да их убију. Не да им узму имања само, њихову радост и тугу, него много више, наумили су да им одузму сами живот. И то су злодјело и починили. Убили су жене, дјецу, одрасле људе, старце и старице. Бацили су их у јаме тамнице, безданице, у таму најкрајњу, у дубину земље. Потом су дијелили плијен, њихова имања, њихов мал, овце и коње, волове, воће и поврће, жита и винограде.

grigorije

Владика Григорије: 8. августа обуците се свечано, најбоље у бијело!

Али убрзо, чим се рат сврши, не би им дато да уживају у уграбљеном плијену. Ходили су земљом зли људи, убице и крвници, опијали се, лагали, траг заметали и нетрагом нестајали. Коначно, педесет година послије страдања кости мученика угледаше свјетлост и сунце и засијаше у тами људске злобе као мир и опомена, а синови страдалника напокон достојно сахранише кости предака..
Авај, људи ипак од њиховог страдања не научише много. Синови злочинаца, синови по хтјењу и опредјељењу, бомбама и минама разорише започети храм и костурницу, и по други пут мучки убише већ убијене. Од њихових експлозија подиже се силан пепео и избише непрегледне варнице. Као и оне прве, тако и ове убице почеше да као несрећни тумарају по свијету, носећи на себи пепео невиних и спаљених костију као неизбрисив траг. А варнице те страшне експлозије падоше пак нечујно у домове синова мученика, у пригушена кандила, и почеше смирено и тихо да служе и да свијетле. Потомци њихови, многи Херцеговци расути по свијету, стојећи пред тим иконама молише се Богу и свецима и разгоријеваше у себи сјећање на претке мученике. Из њихове вјере изниче овај храм Васкрсења Христова у Пребиловцима, бијел и свијетао, саздан на праху и костима невино убијених, саздан на вјери у Христа који изведе из ада, из утробе земље, сваку душу умрлу и смрћу заробљену. Он, Христос у Пребиловцима изведе из смрти и преведе у живот мартире пребиловачке и херцеговачке.
Зато вас позивамо да на празник освећења и прослављења ових светих страдалника дођете као на празник Васкрсења. Обуците се свечано; пјеваћемо побједи, неће то бити опијело. Дођите ма гдје да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос. Зато умијте душу праштањем, тијело миром и кајањем, срце пустите да гори као кандило; радошћу прекријте лице. Дођите у Пребиловце јер боље је бити потомак убијеног него убице. То што смо чекали, збило се: побједа правде и живота, јер срамота је бити не убијени, већ убица. Стога нам је боље, браћо, да се огријемо на огњишту славе и страдања неголи да цијели свијет задобијемо, души својој наудивши. Молим вас кољенопреклоно обуците се у радост и у бијело. Имајте добру вољу и хтјење, дођите у Пребиловце да славимо живот и Васкрсење!

publika full

Пуна сала Коларца

 

dodik

Потом се присутнима обратио председник РС Милорад Додик:

– Подигли смо овај храм да више никад не буде рушен. Веома сам поносан што ћемо моћи заједно да се нађемо код храма 8. августа и да пошаљемо снажну поруку да смо ту, да чак и ако нас убијају два пута да нас не могу убити.

Председник Додик је истакао да су институције Српске од почетка подржале иницијативу за обнову храма, као и огромну енергију коју су у томе показали Српска православна црква и владика Григорије.

– Морамо чувати успомену на наше жртве, борити се за наш језик и писмо, увијек бити спремни да будемо оно што јесмо. Ми нисмо неки босански Срби него Срби, гдје год били – закључио је председник РС.

maksimovic

Потпредседник Српске академије наука и уметности Љубомир Максимовић рекао је да је страдање Срба у БиХ 1941-1945. године било велика трагедија српског народа:
– Част ми је да будем на месту на којем се клањам жртвама. Остаје трајна обавеза да сачувамо успомену на њихова страдања – поручио је Максимовић.

mastilovic

Историчар Драга Мастиловић подсетио је присутне на српска страдања на херцеговачким стартиштима износећи фактографске податке.

kapor

Глумац Српског народног позоришта из Новог Сада Миодраг Капор одрецитовао је  Дучићеве песме Молитва и Врбас.

djogo

Гојко Ђого, лауреат престижне „Змајеве наградеˮ Матице Српске за збирку поезије Грана од облака, говорио је своју песму Аја Софија.

glogovac

Међу 830 жртава Пребиловаца, била је и сеоска учитељица Стана Арнаут о којој је кроз стихове говорио песник Божидар М. Глоговац.

jjscena

Посебан печат овој изузетној вечери дала је позната оперска певачица и првакиња Београдске опере Јадранка Јовановић уз пратњу пијанисткиње Невене Живковић.

sladoje

Песник Ђорђо Сладоје казивао је своју Посланицу Херцеговцима, а легендарни Рајко Петров Ного стихове своје песме Нек пада снијег Господе.

nogo

Потом је композицију за ову Ногову песму извео АКУД Лола.

matija

Излазак на сцену Матије Бећковића изазвао је велике аплаузе публике.

bozic

Након његовог говорења Богородице Тројеручице АКУД Лола је отпевао ову песму, а публика је овацијама поздравила композитора Светислава Божића.

santic

Глумац Гојко Шантић додатно је приближио дух Херцеговине говорећи стихове песама Претпразничко вече и Моја отаџбина свог претка Алексе Шантића.

slavko

На Академији су наступили и познати гуслари: Славко Алексић, Вељко Ђурановић и Бошко Вујачић.

lola

Академија је завршена песмом Востани Сербие у извођењу хора АКУД Лола који је предвођен диригентом Милованом Панчићем ово вече учинио посебно изузетним.

voditelji (2)

Програм су водили Снежана Лукић и Миливоје Бештић, који су уједно били и сценаристи програма, док је режија била поверена Балши Ђогу.

balsa bjela

Честитао колеги на добро обављеном послу: Драган Бјелогрлић и Балша Ђого

jj sveta balsa

Задовољство на крају: Светозар Црногорац, Јадранка Јовановић, Балша Ђого и Михајло Мајкл Милићевић који је стигао из Канаде

На Херцеговачку академију из Шведске стигао је Ацо Драгићевић, уредник сајта Пребиловци.нет.

bilja olga

Стигли из Зрењанина

Из Зрењанина је стигао аутобус Херцеговаца и пријатеља Херцеговине, а били су присутни чланови свих херцеговачких удружења у Србији.

 

pejo gusic nikola

Никола Ковач, Пејо Бајчетић и Новица Гушић

Снимке са Херцеговачке академије имаћете прилику да видите наредних дана на Херцег-телевизији.

  • Списак

    Списак донација у организацији Удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду ”

    Привредна друштва:
    – Мирко Бутулија АМС Србије
    – Милан Пешут – Банком
    – Жарко Ратковић – Вишњица А.Д.
    – Раде и Рада Ратковић
    – Игор Ратковић – Вишњица ресторани
    – Зоран Бутулија – Нет инвест
    – Никола Радоња – Искра огрев
    – Перо Лугоња – Агримес
    – Јован Игњатић – Херцег Лајн

    Појединци:
    – Раде Петровић
    – Дејан Бодирога
    – Жарко А. Бутулија
    – Васо Аџић
    – Неђо Тркља

    Идеју владике Григорија да у Пребиловце засади маслине подржаће удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду
    куповином 100 садница.

gacano

Миодраг Линта, председник Одбора за Србе у региону са Гачанима

pasa i bodiroga

Видимо се у Вршцу19. јуна на херцеговачком сијелу: Божо Пашајлић и Дејан Бодирога

banjaluka

Херцеговци Бањалука: Драган Милановић и Ведран Шкоро

deveti red
boban
zeljka
bilecani kokolj i krkelic sipovci tri ratna druga

 

 

 

 

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар