ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ

Хајде да предухитрим неке и сам креснем ту шибицу. Запалим је и бацим у подножје добро припремљене ломаче саткане од лакозапаљивих и још лакше осуђујућих мисли и ставова по овом питању. Некако ће мени бити лакше да се сам запалим него да „међу нама“ чекам на готовс ...

Нисам је служио. Не што нисам желио и могао него што је тада, послије мог дипломирања, она већ била укинута. Иако је то практично и нумерички једна година више у животу, за све остало, у животима армије наших момака, младића, мушкараца, плашим се да тај вишак касније одра...

Када примјећујеш да те нешто све чешће вријеђа у земљи у којој живиш и да то атакује на твој “здрав” разум, онда се као логична временска дилема намеће питање да ли је твој разум за ту земљу или да ли је твоја земља за таквог разума. И ја себе често хватам у том врло незахвално...

У посљедње вријеме словима ћутим „к’о курва“. Нема ме колико ме је било, можда нисам даровит и вољан као што сам био, а можда и не пишем као што сам писао. Мој неки одговор, ако имам права на такав, био би – само не стижем или некако све мање стижем писати. А с друге стране, знам...

Знате како, зрела сам мишљења да ово треба остати негдје записано. Та ријетка “душевна појава” то заслужује. Више сам него увјерен у то за ових неколико година службених одлазака у административно срце Републике Српске, ону лијепу Бања Луку. Јесам Херцеговац, зна се колик...

Знате како, пишем, односно читате један веома храбар блог с моје стране. Није ми драг, није ми мио, не волим га, а ако буде таквих или сличних осјећања и на вашој читалачкој страни, не узрујавајте се. Ја нисам ничији изасланик, ни месија, још мање врли научник који пише нешто н...

Згазих ријеч да нећу никад о њој, јер ово је ипак она. Како је згазих, одмах се и упитах зашто је икада и дадох кад је она, нажалост, саставни дио сваког и свачијег живота о којем то ја тобоже овдје пишем. А колико је има и колико наши животи данас од ње зависе, не бих требао н...

И није само лек да одмах лечи, то је још сигурнији превентив за много штошта негативног што се човеку данас дешава и догађа. Битно је само кренути и редовно га конзумирати до краја живота. На тај начин, до краја неког дужег и гарантовано здравијег живота… Живота који његови одани...

Кaко не испуцaти једaн рaфaл словa кaд о нaшој Херцеговини, мојој Билећи и мојим Билећaнимa читaв свијет ових дaнa бруји. А чини ми се, бруји подједнaко, кaко сa ове похвaлне и позитивне тaко и сa оне негaтивне и осуђујуће стрaне. Рaзумјећи и једне и друге, овим словимa д...

Можда ћу с оваквим мишљењем бити Робинзон Крусо на острву које се увелико и сигурно напушта, можда ће ми неки Петко спотакнути весло спаса, али ја од њега одустати нећу. Нећу, јер заиста тако мислим. Ја не знам да ли смо ми свјесни како свако својим, а сви нашим, животима морам...