• Требињцима је до прве плаже на дубровачкој ривијери свега тридесетак километара, а тај пут у јулу и августу траје више од два сата.

Колоне на граничним прелазима Иваница и Бргат према Дубровнику знају да буду дуге и по неколико километара.
Да би се „докопали“ приморја и омиљених плажа у Купарима и Сребреном на дубровачкој ривијери, где најчешће иду, Требињци се сналазе на разне начине.
„Идемо аутомобилом до Иванице. Оставимо ауто на Иваници, онда пјешке пређемо гранични прелаз БиХ, па прошетамо до прелаза Бргат и тако уђемо у Хрватску. Пјешачи се који километар, али не чека се. Кад пређемо границу стопирамо, увијек неко наиђе“, објашњава средњовечни пар из Требиња, који тренутно живи у Холандији.
Они кажу да када већ долазе на одмор једном годишње не желе да вријеме губе на граници.
„И као млади смо ишли стопом из Требиња на море. Кад се враћамо, уколико нас неко не повезе из Купара, користимо градски превоз до раскрснице за Требиње, а онда опет на ‘стоп’, па пјешке преко границе“, каже овај пар.
Додају да им је само проблем када воде унучад, јер тада морају ићи аутомобилом.
„Мотором је најлакше. Скоро да не чекате на граници. Мимоиђете километарску колону и зачас сте на мору. Мотор имамо у кући у Требињу, а служи нам само за дубровачко приморје“, каже Дијана, Требињка која са породицом живи у Шведској.
Све омиљеније превозно средство у Требињу је бицикл, а овај двоточкаш добро дође и да се „спусти“ до мора.
Опет се пола пута прође аутомобилом, а на крову је бицикл.
„Ауто оставим на Иваници, сједнем на бицикл и ‘низастрану’. Граница се лагано пређе, а све је стрмо до мора, па се стигне без већих проблема. У повратку је мало теже, јер је велики успон, али ако имате добар бицикл и јаке ноге није проблем“, прича Јован, који већ неколико љетњих сезона двоточкашем одлази на плажу.
На граничним прелазима Иваница и Горњи Бргат у врелим љетњим данима чекају и Требињци и Дубровчани. Требињци и њихови гости да се расхладе на некој од најближих плажа, а Дубровчани да почасте своје госте у неком од требињских ресторана и покупују домаће производе на пијаци.
Пут до најближе црногорске плаже на херцегновској ривијери је дужи за десетак километара од одласка на дубровачке плаже.
На овом прелазу нема велике гужве, јер су Требињци и њихове комшије из Црне Горе одавно љуте што за 12 километара пута кроз Црну Гору морају платити 3 евра у једном правцу.
„Дао бих и 20 евра само да не чекам на Иваници. Мислим да нема сврхе чекати два сата на 40 степени Целзијуса да дођеш до мора које ти је удаљено тридесетак километара од града. Идем за Зубце и Ситницу. Нема претјераних гужви, може се“, објашњава Саша своје разлоге зашто на купање иде на црногорско приморје.

Дубравка Чоловић (ЕуроБлиц)