ГОРАН С. КИКОВИЋ: ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ОД 1914. ДО 1918. ГОДИНЕ

ГОРАН С. КИКОВИЋ: ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ОД 1914. ДО 1918. ГОДИНЕ

Издавачи су :
• Српско историјско – културно друштво „Никола Васојевић“ Беране
• Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њи- хових потомака и поштовалаца “Војвода Степа“ Нова Црња
• „Књижевна задруга Српског националног савјета“ Подгорица
• „Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њи- хових потомака и поштовалаца“ Беране
• „Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању“ Андријевица

Рецензенти књиге су: Проф.др Александар Животић, историчар, Бранислав Оташевић, књижевник и Давид Лалић, публициста и пјесник.

 

Овдје доносимо рецензије о књизи :

ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО И ЈУГОСЛОВЕНСКО УЈЕДИЊЕЊЕ (1914-1918)
Пише Проф. др Александар Животић, историчар

Поштовани,

имам посебну част и задовољство да вашој пажњи препоручим студију колеге Горана Киковића “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење 1914-1918“. Колега Киковић је познат као свестрани и предани истраживач историје Васојевића у 19. и 20.веку. Истражујући историју највећег српског племена до сада је објавио више књига у којима је дао посебну слику и тумачења различитих историјских процеса који су судбински одређивали историју севера Црне Горе.

Први део књиге је посвећен реконструкцији војних операција које је црногорска војска водила током ратних 1914. и 1915. У том делу је дат посебан осврт на мобилизацију васојевићких бригада и њихов допринос победама српске и црногорске војске током прве ратне године. Такође, посебан осврт је дат и на храбар отпор црногорске војске аустроугарском нападу 1915. и њену помоћ српској војсци која се под притиском удружених немачких, аустроугарских и бугарских снага повлачила преко Васојевића ка Јадранском приморју.

Други део студије се односи на улогу Васојевића у ослобођењу Црне Горе и њеном уједињењу са Србијом 1918. Осветљени су догађаји везани за разоружање аустроугарских трупа на простору Васојевића и комитску акцију која је живом активношћу очувала слободарски пламен након капитулације Црне Горе у јануару 1916. Сам рад на уједињењу, недвосмислено опредељење водећих личности васојевићког краја за стварање заједничке државе и њихово упорно инсистирање на безусловном уједињењу, детаљно су описани и анализирани. Посебно вредан допринос историји уједињења представљају детаљне и садржајне биографије првака Васојевића који су својим радом на плану националног ослобођења и уједињења трајно задужили српски народ.

Изузетну изворну историографску вредност имају спискови одликованих и погинулих Васојевића током Првог светског рата. Напорним истраживачким радом, колега Киковић је сачинио потпуне спискове Васојевића одликованих Златном и Сребрном медаљом Обилића за храброст. Књига је богато илустрована фотографијама што истраживачком резултату колеге Киковића даје посебну вредност.

Имајући у виду наведено, слободни смо да рукопис колеге Киковића свесрдно препоручимо за штампу. На тај начин би се овај вредан истраживачки резултат приближио, како стручној јавности, тако и широј читалачкој публици заинтересованој за историју севера Црне Горе у Првом светском рату и његово место и улогу у дуготрајном процесу националног ослобођења и уједињења српског народа.

Београд, 3.фебруар 2018.

 

ЗНАЧАЈАН ДОПРИНОС ИСТОРИОГРАФИЈИ И ПУБЛИЦИСТИЦИ О ВАСОЈЕВИЋИМА У БОРБИ ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСКОГ НАРОДА

Бранислав Оташевић, публициста и књижевник, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању за Црну Гору са сједиштем у Андријевици

Прошлост Васојевића, једног од најмлађих, али и највећих српских племена у Црној Гори, и поред доста написаних радова и књига, није досад цјеловито истраживана и обрађивана у нашој историографији и историчкој публицистици. Значајније су о овоме племену писали и дали немјерљив допринос изучавању прошлости Васојевића академик проф. др Миомир Дашић, др Радослав Јагош Вешовић, Марко Цемовић, попови Лалевић и Протић, поп Томаш Катанић и други. Али заокружених историјских и јавних расправа није било у довољој мјери, све док академик Миомир Дашић није значајно и квалитетно у више својих књига, научних и публицистичких радова, и радова саопштених на научним скуповима и симпозијумима, обрадио прошлост Васојевића. Други радови и књиге углавном су географског и етногеографског карактера, а поједина питања су узгредно дотицана највише у склопу монографија, мањих историјских расправа и у синтетичким освртима појединих аутора на разне теме и циљане поводе.

Горан Киковић, већ афирмисани и познати историчар, активни друштвено-политички радник, сада на функцији предсједника СО Беране и истраживач историјских збивања не само у родним Васојевићима него и шире, написао је и припремио за штампу књигу “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године“ коју сам са задовољством прочитао и препоручујем за штампу, јер ће овај рукопис, у то сам сигуран, употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.

Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о прошлости Васојевића. Полазећи од тога, млади амбициозни историчар Горан Киковић, прихватио се тешког, али одговорног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи претежно наше, а дјелимично стране провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Всојевића у Првом свјетском рату и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим радом Киковић успоставља континуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и постојању овог племена. Свјестан чињенице да се историја не може писати без извора и провјерених докумената. Зато је настојао да до њих дође и зналачки их користи у обликовању свога рада који ће дати значајан допринос у проучавању прошлости и садашњости у развоју овога племена које је у својој прошлости дало велики допринос у развоју и постојању овог дијела Балкана и Европе како у историјском развоју, тако и развоју науке и културе, јер је велики број научних посленика у екс Југославији са простора Васојевића и Лимске долине.

Киковић је упознат са историјским догађајима, културно-историјским споменицима из различитих времена и историјских периода, историјским личностима какви су били посланици Велике народне скупштине Српског народа одржане у Подгорици новембра 1918. Као и о војсковођама и барјактарима и јунацима са многих бојишта и битака. Користећи ову домаћу грађу – књиге, публицистику, штампу, посебно фељтоне, Киковић у књизи доноси портрете и низ биографских података за један број историјских личности и историјске догађаје везано за њихов рад и дјеловање и епоху у којој су радили, ратовали и стварали.

Ова Киковићева књига је неспоран доказ да када се спретно споје неоспоран таленат за стручно-научно истраживање и рад са мноштвом потврђених чињеница и релевантних података поткријепљених историјским необоривим доказима успјех не може изостати. Тако у овом штиву, писаним изворним српским језиком и ћириличним писмом чији је творац и сâм Васојевић, вјешто компоновано и стилски дотјерано, сретамо низ података и историјских истина на основу којих стичемо праву слику о овом највећем српском племену у периоду Првог свјетског рата.

Документи и историјски записи до којих су дошли познати наши историчари, писци историјских публицистичких дјела, романсијери и други ствараоци и сâм Горан Киковић, утолико су драгоцјени што дубље залазе не само у политичке него и у социјалне, културне и вјерске узроке појединих акција и збивања на простору гдје живе Васојевићи. Они имају драж казивања очевидаца који налазе разумијевања за борбу потлачених маса на ширем балканском простору.

Нијесу зпрослављени ратници међу којима по храбрости, ненадмашени у јунаштву, генерал и војсковођа Радомир Вешовић, Новица Поповић из Велике, Јанко Спасојевић и други учесници Подгоричке Скупштине, комите Милосав Раичевић, Милоња – Бајо Крџић и Зарија Вуковић и многи други који својим дјелом урадише да Васово племе буде велико, разгранато и бројно, познато не само у Црној Гори и Србији, него много шире.

Пошто су се Васојевићи налазили и данас се налазе између Србије и Црне Горе, а граниче се и са албанским племенима, њихов географско-стратегијски положај био је и веома значајан и за остваривање руских планова на овом дијелу Балкана, па се зато њихова борба често и помиње. Киковић зна, али није био у могућности да истражи и изврши увид у архивама Москве и другим градовима Русије, те самим тим није откривено шта се све тамо налази и шта се све чува. Иначе Киковић је велики пријатељ Русије и њеног народа. У својој канцеларији (предсједника СО-е Беране) држи с поносом слику – умјетнички рад Владимира Владимировича Путина, уз напомену пјесника Давида Лалића да је то умјетнички рад сликара Илије Мркајића из Војводе Степе).

Због разноврсности грађе, прикупљене за писање ове књиге, њеног правилног и равномјерног третирања препоручујем издавачу да ову књигу објави јер се она појављује у вријеме када је уочљив недостатак научне “непокривености“ Васојевића, али и читаве Црне Горе у Првом свјетском рату. Овај рад Горана Киковића ће зато допринијети да се употпуни и јасније сагледа слика о Васојевићима у борби за ослобођење и уједињење Срба у јединствену јужнословенску државу.

Мурино, Савиндан 2018.

КЊИГА СЛАВЕ И ПОБЈЕДЕ ВАСОЈЕВИЋА НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ПЛЕМЕНА

Пише Давид Лалић, пјесник и публициста

У условима потирања Српског националног идентитета, када нас свемоћни владари наших судбина, споредне историје и сиромашне културе уништавају, јер су “мушка срца охладњела а у њима умрла слобода“, из крила напаћене мајке Рашке земље, лишене витештва, у хаосу и покори топлином отаџбинске љубави, знајући да много можемо кад немамо куд, историчар Горан Киковић овом књигом под насловом “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење“ подсјећа свој национ на истиниту историју његовог трајања на простору Васојевића. Вођен вјерским и патриотским инстинктом обзнанио је овом књигом тренутак искорачаја из колоне страха у колону силних, гласно и храбро казујући истину о овом јуначком времену у којем су наши преци бранили част, образ и људско достојанство, а о којем се данас са шапатом говори.

Млад по годинама, а сазрио личном и братственичком харизмом, већ докзани историчар и педагог, истакнути друштвено-политички радник, истински представник Срба у парламенту Берана од 2006. године, као одборник у СО Беране, а од марта 2014. и као предсједник СО Беране, до сада је написао осам књига, и у свима њима је свједок библијског погрома Српског народа у овом времену. Другачије није ни могао ни хтио, јер Горан Киковић је рођен “у грмену великоме“, у братству Лабани – Киковићи, који су чинили част војној, политичкој, и интелектуалнној историји Срба уопште.

Књига “Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење“ говори о вјековним тежњама Васојевића да се уједине са Србијом, још од времена Карађорђевог устанка и доласка Карађорђевих војвода до Превије и присједињења Васојевића Србији 1809. године. Та борба за уједињење настављена је и у вријеме Његоша, књаза Данила и краља Николе Петровића. У праву је аутор када каже:

“Васојевићи су увијек имали своју оријентацију, а она је била везана за Црну Гору, и наравно за Црну Гору која је тежила уједињењу са Србијом и свим српским земљама. Такође је познато да су Васојевићи били на референдуму 2006-те у већини за заједничку државу са Србијом. Но, без обзира на то како је спроведен тај референдум, они данас прихватају реалност да је Црна Гора самостална, али и црногорска власт треба зато да поштује специфичност Васојевића, јер су Васојевићи највеће српско племе. Уосталом Васојевићи су кроз историју дали доста крви за Црну Гору, о чему је понајбољи примјер бој на Буковој Пољани, гдје би – да није било Васојевића – Црна Гора нестала и била окупирана. Има још пуно сличних примјера, па о томе говоре и пјесме краља Николе Петровића у којима он најбоље одсликава Васојевиће, јер је знао да цијени то да су му Васојевићи прислонили још једну Црну Гору и помогли му да тадашња Црна Гора постане већа држава. У Васојевићима се данас тешко живи, млади одлазе, наша села су опустјела. Ово вам најупечатљивије говори у каквом је стању област Васојевића данас. Такође је угрожено у Црној Гори све што је српско: српски језик, српска православна црква, српска култура…“

Андријевица 8. фебруар 2018.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар