• Гојку Ђогу признање „Миодраг Ћупић“ за књигу песама „Грана од облака“. Награђена збирка синтеза поетског трагања за светлошћу и истином. Ћупић је до краја достојно носио свој крст

НАГРАДА „Миодраг Ћупић“ припала је познатом песнику Гојку Ђогу за књигу изабраних и нових песама „Грана од облака“, у издању новосадског „Орфеуса“.

Жири који је радио у саставу Андрија Радуловић, Милица Бакрач и Будимир Дубак, донео је једногласну одлуку, а награда која се састоји из дипломе, плакете (рад вајара Света Радовића) и новчаног износа од хиљаду евра, биће лауреату уручена у Подгорици 9. маја.

– Пријатно ме изненадила Ћупићева награда. Дело овог писца је остало помало у сенци романа „Јади Горчина Петровића“, који је пре 40 година забрањен и уништен, а он осуђен на пет година условног затвора – каже за „Новости“ Ђого, на вест о награди. – Па и тај роман је предуго био „узапћен“, тако да до данас није ваљано прочитан ни вреднован како заслужује. А сам писац је неколике деценије био под епитимијом једног и другог режима, најпре као дисидент, потом као српски националиста.

У саопштењу жирија наводи се да је песништво Гојка Ђога деценијама у врху савремене српске поезије, што је аутор потврдио и најновијом књигом. „Грана од облака“ представља својеврсну синтезу Ђоговог аутентичног поетског трагања за светлошћу и истином кроз простор језика, митологије и историје са препознатљивим личним печатом. Песник, по оцени тумача, следи ону златну нит српске поезије, која се испреда од народног песништва преко Настасијевића и Попе, па све до европских песника попут Хелдерлина и Малармеа.

Песникова култна књига „Вунена времена“ била је забрањена, а песник осуђен, и утолико пре, како је истакнуто, Ђогу припада награда „Миодраг Ћупић“, јер је сличну судбину имао и писац Ћупић, чији је роман „Јади Горчина Петровића“, био забрањен, а тираж уништен седамдесетих година прошлог века.

Име Ћупићевог главног јунака, Горчина, по Ђоговим речима, својом етимологијом и семантиком сугерише горчину, главну ознаку његова карактера, и свакако није без предумишљаја тако крштен.

– Чак и да нема аутобиографских спојница, а има, у роману се осећа да је писац делио ту горчину са својим јунаком. Као да су им се судбине дозивале. Исти је то пут само што је једно фикција, а друго живот. Миодраг Ћупић је до краја достојно носио свој крст и својим животом оверио своје дело. Књижевна критика је остала дужна овом изванредном писцу и тај дуг би, за добро наше књижевности, ваљало намирити – каже Ђого.

ПОВРАТАК
Књигом изабране и нове поезије „Грана од облака“ Ђого се на песничку позорницу вратио после скоро шест година паузе. Почетком године за њу је добио и престижну Змајеву награду Матице српске.
– Језик ове поезије је особен, видовит, сликовит, метафоричан, ироничан, редукован и богат значењима. Зато се Ђогове песме памте и воле. Иако је књижевна критика високо оценила његово место у савременој поезији, овај песник је у једном периоду био гоњен и искључен из културног живота – наводе чланови жирија.

Извор: Новости.рс