Одлазе бољи у бољи свет
У часу злом сузе су грех,
Убере вечност живот кô цвет
Настане мук где стане смех.

Кад Бели анђел дуне у рог
Огласи крај почетак нов,
Најбоље себи сабира Бог
Под Храма свог небески кров.

Одлазе бољи, тако сам љут
Још би тај бор растао. Вај!
Заледи осмех, срећан ти пут
И наше Звезде ти буди сјај.

Сиво је небо и дан је сив
Сабласно пуст његов је трон,
Грми тишина, засп’о је див
Можда тек сад будан је он.

Одлазе бољи у бољи свет
Свака је реч питање, крик…
У том се филму не може мрет
За ту се живи улогу, лик.

Пале, фебруар 2018.

Огњен Кандић