ГЛАС СА ДРИНЕ: Андрић је давно изашао на референдум!

ГЛАС СА ДРИНЕ: Андрић је давно изашао на референдум!

  • Није волио Босну, а поклонио јој је сваку своју мисао.

ivo-andric-2
Кроз одбацивање љубио је њене руке пуне слатких локума.
Неизљечиво отрован невјером у ту подмуклу и лицемјерну земљу, запалу у влажним долинама зелених и крвавих ријека, патио је. Са окамењеним лицем без осмијеха мучио се удесом судбине да јој сагледа душу и разумије коб.

До краја живота писао нам је тестамент и упозоравао да у тој „учионици мржње“ одликаши увијек најбоље изуче практичан занат и на сваких 50 година верификују га на дјелу.
Херцеговину није толико презирао само зато што му се бол ране младости није утиснуо у призорима од камена, али сигурно ју је сматрао једном од учионица те „смртне школе“.
Нигдје Бог није дозволио толико рајске љепоте и нескривеног пакленог даха у људима као у ове двије „проклете авлије“. Нигдје као овдје толико сласти у свакој разлици, у призиву Бога, у шареним баштама, свиленим димијама, у везу на обрубу грубог сукна и црвене чохе.

Овдје се Син Бога Живога рађа уз најљепше молитве радости и наде, а исмаилћански пост уз ифтарске вечере и арапске стихове тако ослади Бога, као урма из Либана. Лако ти се учини да си у обећаним пољима гдје радост извире.

А стара земља Босна и камен Хума који све зна, као да говоре са човјеком и уче га да слатко запјева севдах, свилен као марама из Исфахана и да излијечи разбољело срце уз мужаствени глас гуслара који с херојима бесједи.

А онда осване јутро и сав тај шарени и слатки свијет из башта и са калдрме, од мараме притегне гајтан за дављење, а од поста вечеру издаје и истријебљења. Потекну кроз Босну ријеке од крви и људи без душе, а херцеговачки камен почне да ломи лобање и затрпава дјецу.

Врати се та проклета земља својој скривеној и лудој страсти самоуништења.
Прекрасна али вјероломна дјевојка вијековима је растрзана на реповима три коња која неће у једну бразду али хоће у три гроба.
А она сваком коњанику обећава да је баш његова. У тој лажи свакога полегне у гроб и затвори му умрле очи, а онда узјаше и поново развије ону свилену мараму од гајтана као барјак и пусти свој отровни глас који о љепоти пјева.

Горан Лучић / Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина