ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Ристо Вукановић и Атанасије Поповић на палети српског сликарства

ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Ристо Вукановић и Атанасије Поповић на палети српског сликарства

  • Два истакнута уметника, два сликара, родом из Требиња, Ристо Вукановић и Атанасије Поповић, успели су да својим радом и својим делима уздигну српско сликарство с краја 19. и почетка 20. века.

Ристо Вукановић и Атанасије Поповић

Ристо Вукановић је рођен у Буговини, селу крај Требиња, 1873. године.  По завршеној гимназији у Београду, као државни стипендиста, одлази у сликарску академију у Петроград а после годину дана прелази у Минхен где наставља студије.

У Београд се враћа 1898. године са супругом Бетом, такође сликарком, са минхенске школе, и постаје наставник вештина у Првој гимназији.

По доласку у Београд са Бетом и колегом Симеоном Роксандићем у сали Народне скупштине отварају заједничку изложбу. Такву изложбу пре ове Београђани готово да нису имали прилике да виде.

Гуслар (Слепи гуслар) уље на платну Народни музеј у Београду

Са својом супругом отвара сликарску школу, која касније прераста у Краљевску уметничку школу у Београду.

Као млад и перспективан сликар око себе окупља многе сродне уметнике и 1904. године у част стогодишњице Првог српског устанка оснивају прво уметничко удружење у Србији, Лада.  Као српски сликар импресиониста излагао је 1900. године на Међународној изложби  у Паризу, 1904. године на Првој југословенској уметничкој изложби у Београду, 1905. године на Међународној изложби у Лијежу,  1906. године у Софији, на Српској изложби у Лондону 1907. године, на париском Салону 1914. године, излагао је још у Загребу, Сомбору и Београду.

Са српским народом, за време Првог светског рата, доспео је до Солуна, Атине, Марсеја и Париза. За време рата радио је у новооснованим српским школама у Француској.

Умро је после тешке болести 1918. године. Сахрањен је на гробљу Тијеу у Паризу, крај 750 српских ратника.

 

Атанасије Поповић, рођен је 1885. године у Требињу. Још као прилично млад испољавао је сликарски таленат нарочито цртајући портрете  људи који су долазили у очеву трговачку радњу. У Требињу је завршио основну и трговачку школу. Његов таленат приметио је академски сликар и иконописац Марко Греговић, родом из Црне Горе, па га је узео за помоћника у изради иконостаса у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу. Касније је Атанасије и сам радио иконостасе по околним црквама.

Атанасије одлази 1910. године у Беч на студије сликарства на Академију уметности. Ту га затиче и почетак Првог светског рата. Као изразити таленат, и добитник више награда, добија понуду да остане на Академији и да ради као асистен, што он и прихвата.

Након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца долази у Ђаково 1918. године а већ 1920. године одлази у Дубровник где остаје до краја живота. Радио је као педагог, као професор цртања и историје уметности.

Поред тема са религиозним садржајем, урадио је много портрета, сликао је херцеговачке, босанске и далматинске пределе и слике са сценама из живота као и мртву природу. Слике су му углавном рађене у уљу, темпери, акварелу, пастелу и угљену.

Радио је пуно по наруџбини, па је тако за Министарство шума и рударства обилазио руднике по Босни и Херцеговини и радио слике са приказима рудара. Кроз свој сликарски рад прошао је стилски од академизма, преко соцреализма, до начела импресионизма.

Излагао је на изложбама у Прагу, Братислави, Салзбургу, Кошицама, Београду, Сарајеву, Дубровнику, Осјеку, Загребу и по другим градовима.

Умро је 1948. године у Дубровнику где је и сахрањен.

Као признати сликари тог времена, како је писала „Политика„ од 8. јуна 1922. године, Ристо и Атанасије, увршћени су међу 154 уметника из целе Краљевине на Петој југословенској уметничкој изложби, која је организована у Београду поводом венчања Краља Срба, Хрвата и Словенаца Њ.В. Александра првог Карађорђевића  са Њеним Височанством Принцезом Маријом.

Изложба је била приређена у просторијама Друге мушке гимназије, а обухватила је два спрата зграде.

Радови Риста Вукановића, испред београдске Ладе  и Атанасија Поповића, испред Удружења уметника Сарајева, били су представљени са радовима даровитих уметника као што су Јован Бијелић, Живорад Настасијевић, Сава Шумановић, Стојан Аралица, Иван Мештровић, Божидар Јакац, Марко Мурат, Ђорђе Крстић, Симеон Роксандић и многи други.

Изложба је изазвала огромно интересовање, уз велики број гостију и присуство најотменијег београдског света изложбу је отворио министар просвете Светозар Прибићевић.

Неки од радова Риста Вукановића чувају се у Народном музеју у Београду, као и у многим приватним збиркама.

Радови Атанасеја Поповића, збирка од 49 слика и 30 скица за иконостасе и фреске чувају се у Музеју Херцеговине у Требињу. Један број његових слика налази се у Уметничким галеријама у Сарајеву и Дубровнику, као и по приватним колекцијама.

Све ово је само доказ ваљаности дела ове двојице изванредних сликара, пореклом из Херцеговине, из Требиња,  на које Требињци могу бити поносни јер су ушли у енциклопедије ликовне уметности, па им тиме и припада значајно место у српском сликарству.

Припремио Миливоје Мишо Рупић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина