ГАЈДОБРО ДОБРА, КРОШЊО ГРАНАТА: Свечано отворена изложба „Пребиловци“

  • Гајдобра је родна и добра грана херцеговачког бића, његов духовни и земни пелцер у равној Панонији који до данас златне јабуке рађа. Србији је даровала 39 доктора наука и 37 државних репрезентативаца, од тога 19 универзитетских професора.

Правилна ијекавица српског језика, основна школа „Алекса Шантић“, библиотека „Јован Дучић“, трг и споменик војводе Луке Вукаловића, храм Светог Василија Острошког, народ здрав, лијеп, стасит и витак…

Гајдобра – Херцеговина што је као птица слетјела на кукурузна поља и нестајне бразде Српске Војводине.

Не знам да ли је и ова изрека настала у Гајдобри, а лако је могла. Тада се свуда међу нашим колонистима дала чути.

Наиме, послије насељавања српског народа из Херцеговине у Банат, Бачку и Барању свега је било само лагодности није. Требало је градити и сијати, радити и живјети, али најтеже се било навићи.

На почетку и поврх свега болио је у грудима онај пусти камен. Остале очи без горских висина и небеских плавина, без каменитих чистина. А свуда около равно и каљаво, немаш зашто оком запет, немаш на чем ноге пропет.

Неки су се вртали чим спустише завежљај на земљу што им је нова држава уступи на корист.

А они који остадоше дању су тежачили, а ноћу Херцеговину сањали. У сновима су колали „с вилама и стухама“ по долима и торима, по врлетима и подима, гумнима и стублима, која им „доље“ осташе.

А када након годину-двије поједини кренуше да обиђу родбину, те извјесте како су се обикли на „новој земљи“, народ је пред њих излазио и кумио их да поздраве „све наше доље“. Један старина пружио је путнику руку и топло га замолио: „Синко, поздрави ми прво брдо!“

На позив Српске православне црквене парохије Гајдобра, Мјесне заједнице Гајдобра, народа Гајдобре и свештеника Александра Брашанца, изложба „Пребиловци“, аутора Драгослава Илића и Предрага Лоза, свечано је отворена 23. новемра 2018. године у подручној библиотеци „Јован Дучић“ у Гајдобри. Носилац пројекта ове изложбе је УГ „Јадовно“ и КЦ Нови Сад.

Дјечак са завратом у златовезној душанки и дјевојчица са ћурдијом и тканицом под пафтом служили су хљеб и со, дочекујући добродошлицом све који су се те вечери сабрали око иконе Светих пребиловачких новомученика.

Свечаност је започела молитвом и благословом свештеника Александра Брашанца, који је поздравио госте и присутни народ исказавши радост због уприличене изложбе, а потом изложио бесједу.

Ђаци Основне школе „Алекса Шантић“ из Гајдобре уз припрему професора  српског језика Александра Павића и савјете професора историје Анђе Шушић припремили су емотиван и лијеп рецитал у спомен на страдалу пребиловачку дјецу и њихове мајке. Рецитовали су одломке поеме „Одјеци Шурманачке јаме“, пјесника Његослава Бошковића.

Гајдобранка Дара Крунић казивала је пјесму „Пребиловци“, српског пјесника Драгомира Дујмова, који живи у Будимпешти, а чији преци потичу из Херцеговине.

О српском искуству геноцида и васкрсења у Херцеговини говорили су Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ и Горан Лучић, као потомак преживјелих у усташком геноциду (1941.-1945.), те као публициста који је сабрао искуства геноцида у Херцеговини, одразе његових посљедица и слике савременог стање на просторима геноцидног извршења.

Ово вече сабрања око својих светих пјесмом су украсили чланови пјевачке групе „Звуци с камена“, а ношњама Културно-умјетничког друштва „Благоје Паровић“ из Гајдобре.

Домаћин вечери био је проф. Јово Радош који је госте братски и срдачно дочекао, а онда их испратио са херцеговачком гангом: „С добром пошли браћо Херцеговци!“

Вели нек` знате да сте били у Гајдобри!

ТЕКСТ: Г. Л.
ФОТОГРАФИЈА: НИКОЛА ЈАНИЧИЋ

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар