Слободна Херцеговина » ГАЈДОБРО ДОБРА, КРОШЊО ГРАНАТА: Свечано отворена изложба „Пребиловци“

ГАЈДОБРО ДОБРА, КРОШЊО ГРАНАТА: Свечано отворена изложба „Пребиловци“

  • Гајдобра је родна и добра грана херцеговачког бића, његов духовни и земни пелцер у равној Панонији који до данас златне јабуке рађа. Србији је даровала 39 доктора наука и 37 државних репрезентативаца, од тога 19 универзитетских професора.

Правилна ијекавица српског језика, основна школа „Алекса Шантић“, библиотека „Јован Дучић“, трг и споменик војводе Луке Вукаловића, храм Светог Василија Острошког, народ здрав, лијеп, стасит и витак…

Гајдобра – Херцеговина што је као птица слетјела на кукурузна поља и нестајне бразде Српске Војводине.

Не знам да ли је и ова изрека настала у Гајдобри, а лако је могла. Тада се свуда међу нашим колонистима дала чути.

Наиме, послије насељавања српског народа из Херцеговине у Банат, Бачку и Барању свега је било само лагодности није. Требало је градити и сијати, радити и живјети, али најтеже се било навићи.

На почетку и поврх свега болио је у грудима онај пусти камен. Остале очи без горских висина и небеских плавина, без каменитих чистина. А свуда около равно и каљаво, немаш зашто оком запет, немаш на чем ноге пропет.

Неки су се вртали чим спустише завежљај на земљу што им је нова држава уступи на корист.

А они који остадоше дању су тежачили, а ноћу Херцеговину сањали. У сновима су колали „с вилама и стухама“ по долима и торима, по врлетима и подима, гумнима и стублима, која им „доље“ осташе.

А када након годину-двије поједини кренуше да обиђу родбину, те извјесте како су се обикли на „новој земљи“, народ је пред њих излазио и кумио их да поздраве „све наше доље“. Један старина пружио је путнику руку и топло га замолио: „Синко, поздрави ми прво брдо!“

На позив Српске православне црквене парохије Гајдобра, Мјесне заједнице Гајдобра, народа Гајдобре и свештеника Александра Брашанца, изложба „Пребиловци“, аутора Драгослава Илића и Предрага Лоза, свечано је отворена 23. новемра 2018. године у подручној библиотеци „Јован Дучић“ у Гајдобри. Носилац пројекта ове изложбе је УГ „Јадовно“ и КЦ Нови Сад.

Дјечак са завратом у златовезној душанки и дјевојчица са ћурдијом и тканицом под пафтом служили су хљеб и со, дочекујући добродошлицом све који су се те вечери сабрали око иконе Светих пребиловачких новомученика.

Свечаност је започела молитвом и благословом свештеника Александра Брашанца, који је поздравио госте и присутни народ исказавши радост због уприличене изложбе, а потом изложио бесједу.

Ђаци Основне школе „Алекса Шантић“ из Гајдобре уз припрему професора  српског језика Александра Павића и савјете професора историје Анђе Шушић припремили су емотиван и лијеп рецитал у спомен на страдалу пребиловачку дјецу и њихове мајке. Рецитовали су одломке поеме „Одјеци Шурманачке јаме“, пјесника Његослава Бошковића.

Гајдобранка Дара Крунић казивала је пјесму „Пребиловци“, српског пјесника Драгомира Дујмова, који живи у Будимпешти, а чији преци потичу из Херцеговине.

О српском искуству геноцида и васкрсења у Херцеговини говорили су Миленко Јахура, предсједник Српског националног друштва „Пребиловци“ и Горан Лучић, као потомак преживјелих у усташком геноциду (1941.-1945.), те као публициста који је сабрао искуства геноцида у Херцеговини, одразе његових посљедица и слике савременог стање на просторима геноцидног извршења.

Ово вече сабрања око својих светих пјесмом су украсили чланови пјевачке групе „Звуци с камена“, а ношњама Културно-умјетничког друштва „Благоје Паровић“ из Гајдобре.

Домаћин вечери био је проф. Јово Радош који је госте братски и срдачно дочекао, а онда их испратио са херцеговачком гангом: „С добром пошли браћо Херцеговци!“

Вели нек` знате да сте били у Гајдобри!

ТЕКСТ: Г. Л.
ФОТОГРАФИЈА: НИКОЛА ЈАНИЧИЋ

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина