GAJDOBRA - SRPSKA SORBONA: Najviše doktora nauka po glavi stanovnika!

GAJDOBRA – SRPSKA SORBONA: Najviše doktora nauka po glavi stanovnika!

  • DOKTORI ZA NAUKU I SPORT: Po broju doktora nauka i državnih reprezentativaca u sportu u odnosu na broj stanovnika Gajdobra je jedinstven fenomen na prostorima bivše Jugoslavije. Od 32 doktora nauka 19 su univerzitetski profesori. Selo dalo tri akademika i svetski priznatog aforističara. Dres sa državnim grbom nosilo 37 žitelja Gajdobre

    Gajdobra - centar sela (1)

    Gajdobra – centar sela

Kada se iz Bačke Palanke krene za Vrbas i Kulu na dvanaestom kilometru prolazi se kroz Gajdobru. Tipično vojvođansko selo koje se ni po čemu ne razlikuje od drugih. Takav bi utisak stekao svaki putnik namernik, ali oni koji malo bolje poznaju ovdašnje prilike reći će vam da ima nešto što ovo selo čini, veoma posebnim u odnosu na druge, čime se njegovi žitelji posebno ponose.

prof. dr Bogosav Lažetić (1)

prof. dr Bogosav Lažeti

Jer, Gajdobru smatraju za antropološko i sportsko čudo. Kako objašljava profesor Milorad Vuković, ovde deca biraju da li će postati doktori nauka ili vrhunski sportisti i državni reprezentativci. U Gajdobri koja je prema poslednjem popisu imala 2565 stanovnika, potomaka hercegovačkih kolonista iz Bileće, Nevesinja, Trebinja, Mostara, Stoca i Ljubinja, mladi kao da su predodređeni za nauku i sport. Pored verovatno nasleđene gorštačke vitalnosti i bistrine, veliki pečat gajdobranskoj nauci dao je dugogodišnji direktor OŠ „Aleksa Šantić“ Čedomir Milojković, koji je u Gajdobru došao dekretom 1946.
iz okoline Jagodine. On je udario pečat svemu što se kasnije događalo. Prema njegovoj uredno vođenoj evidenciji, više od 500 učenika ove škole steklo je fakultetsku diplomu a za njih trideset dvoje je to bilo malo pa su nastavili školovanje i postali doktori nauka. One sa magistarskom i srednjoškolskom diplomom odavno više niko i ne broji – napominje profesor Vuković.

Selo sa tri akademika
Gajdobra je krajem pedesetih godina prošlog veka bila opštinsko mesto sa pet hiljada stanovnika. Danas ih je duplo manje. Mladi školovani ljudi nisu imali mogućnost da se zaposle u svom mestu pa su se u potrazi za poslom razišli po celoj zemlji. Najviše ih je u Beogradu, Novom Sadu i Bačkoj Palanci. Međutim, niko od njih nije zaboravio odakle je došao i gde pripada. Svi su ostali zdravi ljudi, ponosni na zavičaj pa koriste svaku priliku da dođu u svoje selo, makar nakratko, za godišnji odmor.
Gajdobru zbog njenih poznatih i učenih sugrađana mnogi nazivaju srpskom Sorbonom. U OŠ „Aleksa Šantić“ učili su budući akademici, doktori nauka, profesori na fakultetima, ministri, poznati privrednici, književnici, novinari, glumci, vrhunski sportisti i državni reprezentativci. Od ukupno 32 doktora nauka 20 su profesori na fakultetima. Gajdobrani sa ponosom ističu da je njihovo selo dalo tri akademika. Članovi Međunarodne akademije nauka – Ruska sekcija su prof. dr Bogosav Lažetić i prof. dr Miloslav Šutić, a prof. dr Boriša Vuković je redovni član Akademije medicinskih nauka.

Svetski priznati aforističar
Profesor Vuković napominje da je po broju doktora nauka, profesora na fakultetima, akademicima i državnim reprezentativcima u sportu u odnosu na broj stanovnika Gajdobra jedinstven fenomen u našoj zemlji i na prostorima bivše Jugoslavije a verovatno i u Evropi. U svakom slučaju to je podatak za Riplija. Vuković to potkrepljuje i podacima da je svaki osamdeseti žitelj Gajdobre doktor nauka, 128. profesor na fakultetima, svaki 850. akademik a svaki 210. je biran za predsednika opštine.
– Interesantno je da je selo dalo i dva ministra. Slavko Gordić je bio ministar za kulturu u SR Jugoslaviji a Milovan Pecelj ministar za prosvetu i kulturu u Vladi Republike Srpske. Među uglednim intelektualcima koji su se afirmisali je i Spaso Komad, koji je bio potpredsednik vojvođanske vlade – ističe Vuković.
Mnogobrojni Gajdobrani birani su na vrlo odgovorne funkcije. Dr Boriša Vuković je godinama bio predsednik Crvenog krsta Vojvodine i direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu u Novom Sadu, Đorđe Kardum direktor Republičkog hidro-meteorološkog zavoda, pukovnik Milutin Lažetić komandant Teritorijalne odbrane Vojvodine, Milutin Radovanović načelnik Republičkog MUP-a Bosne i Hercegovine, Risto Cvijetić direktor Dečje bolnice na Principovcu, dr Stevica Sikimić načelnik Odeljenja za grudne bolesti VMA, Dimitrije Kuzman direktor Carine Vojvodine, a Milan Ivković direktor TP „Podunavlje“ Beočin…
Zanimljiv je i podatak da je 12 žitelja birano za predsednika opštine u Gajdobri, Bačkoj Palanci, Novom Sadu (opština Stari grad), Beočinu, Inđiji, Bugojnu, Kuli i Požarevcu.

Ilija Marković (1)

Ilija Marković

Među onima koji su proslavili ovo selo i srpsku književnost je i književnik Ilija Marković, koji spada među najbolje aforističare na svetu. Jedini je u svetu od aforizama napisao roman a beogradsko Pozorište „Slavija“ će ga staviti na svoj repertoar. Kao književnici afirmisali su se i Ratko Dangubić, dr Slavko Gordić, dr Vladislava Gordić i Žarko Aćimović.

Svaki 70. Gajdobranin reprezentativac
Pored ljubavi prema knjizi mladi u ovom mestu su i veliki zaljubljenici u sport. U Gajdobri se sportom bave gotovo svi mladići i devojke. Takav je mentalitet. Čim stasaju odmah počinju da se bave nekim sportom. To je jednostavno tradicija.

Dragan Sudžum (1)
Gajdobrani sa ponosom ističu da su najsportskije mesto u Srbiji. Ako se Klek sa pravom diči svojim svetski priznatim asovima Milošem, Vladimirom i Nikolom Grbićem i Dejanom Bodirogom, i Gajdobrani imaju svoje adute jer su u raznim sportovima dali 37 državnih reprezentativaca. Svaki sedamdeseti žitelj ovog mesta bio je ili je državni reprezentativac, što je jedinstven primer ne samo u našoj zemlji nego i u Evropi.
– Teško je to objasniti – kaže dr Jovo Radoš, bivši karatista i predsednik Karate-saveza Jugoslavije. – Mesto smo sa urođenim genom. Imamo zdravu decu koja se rado opredeljuju za sport. Bog nam je dao nešto što većina nema. Imamo urođen sportski duh i inat koji samo treba kanalisati na pravi način i rezultati neće izostati.

dr Boriša Vuković (1)

dr Boriša Vuković

DOKTORI NAUKA
Zvanje doktora nauka stekla su 32 žitelja Gajdobre. To su: Boriša Sikimić, Novica Stojanović, Miloš Bukvić, Slavko Popadić, Boriša Vuković, Bogosav Lažetić, Mladen Kovačević, Miloslav Šutić, Slavko Gordić, Risto Kovač, Ratko Gatalo, Zdravko Pudar, Stojan Račić, Milena Sikimić, Mira Stojanović, Vladimir Jokanović, Milovan Pecelj, Novica Vučić, Jovo Radoš, Miodrag Bakmaz, Vladislava Gordić, Slađana Čabrilo, Marko Bajčević, Tatjana Radulović, Biljana Radulović, Bojana Vuković, Nensi Čalija, Bojan Bakmaz, Siniša Porobić, Igor Peško, Brankica Sikimić, Leposava-Lela Sikimić.

Prvi državni reprezentativac iz Gajdobre bio je pokojni Danilo Zirojević i to u hokeju na travi. Odmah posle njega plavi dres sa državnim grbom dugo godina nosili su džudista Risto Lučić i rukometaš Spaso Janjić, koji je iz RK “Hercegovc“ prešao u Crvenku gde se afirmisao. Za reprezenfcaciju Jugoslavije je odigrao 38 utakmica.

DRŽAVNI REPREZENTATIVCI
sportska hala u Gajdobri (1)

Sportska hala u Gajdobri

Lazar Kurteš (1)

Lazar Kurteš

– Dres sa državnim grbom u raznim selekcijama i sportovima nosilo je 37 Gajdobrana. Za najbolju seniorsku selekciju igrali su: Spaso Janjić, Dragan Sudžum, Tihomir Doder, Dobrivoje Marković, Rajko Prodanović, Vukašin Stojanović, Obrad Ivezić, Branka Kovačević, Budimka Samardžić, Milijana Pecelj, Jelena Gajić, Lazar Kurteš, Risto Lučić, Ilija Lučić, Jovo Đurić i Danilo Zirojević.
Za mlađe reprezentativne selekcije igrali su: Strahinja Žarković, Svetlana Gušić, Mirko Stojanović, Vladimir Čupković, Vladimir Grubačić, Nikola Bakmaz, Savo Bakmaz, Goran Kurteš, Jakov Račić, Nemanja Savić, Dragan Kuzman, Uroš Gordić, Zoran Savić, Mirko Milićević, Jelica Domazet, Maja Pojužina, Jovan Račić, Đorđe Ivelja, Zoran Vujinović, Lazar Radoš i Siniša Glavaš.

– Rukomet ima dugu i bogatu tradiciju u našem mestu – kaže Janjić. – Šteta je što je zbog besparice i nebrige RK “Hercegovac“ ugašen, jer sa ekipom koju smo tada imali mogli smo daleko dogurati.

DVA SELEKTORA
– Gajdobrani sa ponosom ističu da su iz svojih redova iznedrili dva selektora. Pokojni Zoran Kurteš je sa 37 godina došao na mesto selektora rukometne reprezentacije SR Jugoslavije. Na tom mestu je nasledio poznatog rukometnog stručnjaka i njegovog velikog prijatelja Zorana Tutu Živkovića. Predvodio je naše najbolje rukometaše na Svetskom prvenstvu u Portugaliji.
Lazar Kurteš je bio selektor stonoteniske reprezentacije Jugoslavije. Bio je na čelu naše najbolje stonoteniske reprezentacije na Olimpijskim igrama u Sidneju i Svetskom šampionatu u Maleziji. Sada je predsednik stručnog saveta i šef stručnog štaba svih reprezentativnih selekcija Srbije.

Od ukupno 37 državnih reprezentativaca koji su ponikli u Gajdobri, čak 18 su rukometaši. U najboljoj rukometnoj selekciji igrali su još i Dragan Sudžum, Tihomir Doder, Rajko Prodanović, Dobrivoje Marković, Vukašin Stojanović (igrao za reprezentaciju BiH ), i Obrad Ivezić, a ostali za mlađe selekcije.

Sportisti ponos sela
Pre 30 godina veliku popularnost među mladima imao je stoni tenis. Pod rukovodstvom iskusnog stručnjaka Vladimira Jušića stasale su Branka Kovačević, Budimka Samardžić i Milijana Pecelj, koje su STK “Hercegovac“ uvele u Srpsku ligu. Njihov raskošni talenat zapazio je iskusni trener Zoran Gajić i odveo ih u “Partizan“. Sve tri su postale državne reprezentativke, kao i Lazar Kurteš, koji je 10 godina igrao u “Vojvodini“i bio standardni reprezentativac.

KAO SKADAR NA BOJANI
– Pre 21 godine udareni su temelji sportske hale, čemu su se najviše obradovali učenici OŠ „Aleksa Šantić“, ali i mnogobrojni sportisti ovog mesta. Veliki sportski objekat sa 1500 sedišta još nije završen. Ostali su završni radovi na njenom uređenju, uređenje fasade, nabavka stolica i semafora.
U Mesnoj zajednici kažu da nemaju toliko sredstava za njen završetak a od opštine i pokrajine nikako da stignu obećana sredstva. Ovaj veliki sportski objekat koji bi poželeli i veliki gradovi prepušten je zubu vremena i ničemu ne služi.
– Šteta je što hala zvrji prazna, umesto da se konačno privede nameni i ustupi učenicima i sportistima da je koriste. Tvrdim da bi Gajdobra dala još dosta državnih reprezentativaca da imamo uslove. Ne tražimo mnogo, samo da nam završe halu a sve ostalo ćemo uraditi na sportskom polju – kaže dr Jovo Radoš.

Košarkaški klub “Hercegovac“, kao jedini seoski klub, tri godine se uspešno takmičio u Prvoj B košarkaškoj ligi, ali je, kao i rukometni, klub doživeo istu sudbinu i prestao sa radom. U ovom klubu igrao je i Mirko Milićević, kasnije član “Crvene zvezde“, “Cibone“, “Vojvodin“e i više stranih ekipa a bio je i državni reprezentativac u mlađim selekcijama Jugoslavije. U fudbalu su najviše postigli Jovan Račić igrač mostarskog “Veleža“, Zoran Vujinović novosadske “Vojvodine“ i Đorđe Ivelja OFK “Beograda“. Državni reprezentativci u džudou bili su Risto Lučić i njegov sin Ilija, odbojci Jovo Đurić i karatista Lazar Radoš.
– Niko nije verovao da će ovo selo u srcu Bačke izroditi toliki broj asova i državnih reprezentativaca. Mladi su jednostavno bili usmereni na terene i dvorane. Bila nam je to najveća razonoda. Ponosni smo na naše sportiste mesta – ističe Radoš.

AUTOR: Radovan Vujović
Izvor: Slobodna Hercegovina

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstovi sa portala Slobodna Hercegovina uz obavezno navođenje izvora i link mogu da preuzimaju samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo  

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
  1. milos Reply

    Podaci vam nisu tacni gajdobra ima 33 doktora nauka 33doktor nauka je Mulos Pjanic doktor ekonomskih nauka i nije Sinisa Porobic nego Vladimir a jos tu ima sportista poput Djordjeta Ivelje Stevana Racica.U selu postoji i radi Muska pevacka grupa KONAK koja ima zvanje najbolje pevacke grupe u drzavi stim da najvise ljubavi poklanja hecegovackoj gangi i pesmi na bas poznatioj kao kraiskoj pjesmi i da se nezaboravi da se u Gajdobri odrzava svecko prvenstvo u kuvanju RASTANA

  2. Dr Milanče Mitovski Reply

    Svaka čast selu Gajdobra po broju građana sa akademskim zvanjem u svojim 2600 stanovnika. Bez upoređivanja, moje selo Osiče kod Krive Palanke, sada ima desetak stanovnika, na žalost. Ovo selo je iznedrilo jednog doktora tehničkih nauka i akademika, jednog elektroinženjera, lekarku, pravnika, pedagoga itd. Ne upoređenja radi, već istine radi.

Ostavite komentar