ГАЦКО: Нова електрана на темељима пропалог пројекта

  • Док се сумирају милионски трошкови за пропали електроенергетски пројект у Гацку у партнерству са Чесима, власт Републике Српске најављује сличан пројект са кинеском фирмом.

ТЕ ГАЦКО

Звучало је добро када је прије скоро десет година у Гацку најављена изградња најмодернијег енергетског објекта на Балканском полуострву.

Представници електропривредних предузећа из Републике Српске и Чешке су планирали у овом херцеговачком граду отворити нову термоелектрану, обновити постојећу и отворити нови рударски коп за експлоатацију угља. У Гацку су основали и заједничко предузеће „Нове електране Републике Српске“ (НЕРС) за производњу и продају електричне енергије, преко које је требало реализирати пројект.

Скоро десет година послије, умјесто најављеног енергетског пројекта остали су само трошкови, открива Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) из Сарајева. Најмање 13 милиона марака потрошено је на спорове који су због овог пројекта покренути, али и за пословање „НЕРС-а“. У међувремену је над овом фирмом отворен стечај јер се никада није бавила послом за који је регистрована.

Док стечајни поступак траје и још се збрајају укупни трошкови, власт у РС-у поново најављује изградњу термоелектране у Гацку, овога пута у партнерству са кинеском фирмом „Dongfang Electric Corporation“.

Нови почетак за старо пословање

Прије три деценије пуштена је у погон Термоелектрана „Гацко I“ која је заједно са Рудником лигнита „Грачаница“ била у цијелости државно предузеће. У 2005. години предузеће је приватизирано ваучер понудом и пререгистровано у акционарско друштво Рудник и Термоелектрана (РИТЕ) Гацко. Влада РС-а је задржала контролни пакет акција у висини од 65%, док су остале преузели мали акционари. Годину дана касније, друштво је наставило пословати као зависно предузеће у саставу Владине Електропривреде Републике Српске (ЕРС).

Приликом изградње Термоелектране „Гацко I“ изграђен је и дио инфраструктурних објеката за нови блок – Термоелектрану „Гацко II“. Овај енергетски објекат руководство ЕРС-а је одлучило у 2006. градити у партнерству са чешким електропривредним предузећем „ЧЕЗ“.

План је био да заједнички изграде нову термоелектрану до 2013. године, ревитализирају постојећу и на тај начин продуже њезин радни вијек те отворе нови рударски коп у руднику „Грачаница“, чиме би се повећале залихе угља за снабдијевање термоелектрана.

Партнери су предвиђели да је вриједност ове инвестиције око 2,7 милијарде KМ.
Планирали су у Гацку формирати заједничко предузеће које ће преузети све активности у вези са реализацијом пројекта. Kао улог у капиталу ЕРС би у то предузеће унио имовину РИТЕ Гацко, а „ЧЕЗ“ би дао улог у новцу у износу који ће му осигурати право на већинско управљање пројектом.
Остала потребна средстава осигурали би кредитима.

Реализација пројекта је започела у децембру 2006. године. Тада је у Гацку основано заједничко предузеће за производњу и продају електричне енергије „НЕРС“, са почетним капиталом од 800.000 KМ. „ЧЕЗ“ је имао већинско власништво од 51 посто, док је ЕРС имао остало.
Али, за наставак пројекта је била потребна сагласност и осталих акционара РИТЕ Гацко.

У том циљу је за понеђељак 14. маја 2007. године заказана Скупштина акционара. Предложена је расправа о Споразуму о проведби између „ЧЕЗ-а“, ЕРС-а и РИТЕ Гацко у којем су дефинисани кораци у реализацији пројекта те Извјештај о процјени вриједности улога РИТЕ „Гацко“ у стварима и правима који се уносе у „НЕРС“ Гацко.

Према документима који су у посједу ЦИН-а, мали акционари, односно представници инвестицијских фондова нису поштом неколико седмица раније добили материјал за расправу, како је то била уобичајена пракса. Дио документације су добили уочи викенда, односно непосредно пред одржавање скупштине. С обзиром да се радило о преко 100 страница материјала којим се одређује будућност фирме, они се нису могли адекватно припремити за расправу.

Не желећи кварити планове Владе РС-а и менаџмента ЕРС-а који су звучали добро, а немајући потпуне информације о договореним плановима, представници малих акционара су код гласања остали суздржани. С обзиром да нико није гласао против, припремљени материјал је усвојен.

На основу тога су средином маја 2007. године представници „ЧЕЗ-а“ Мартин Роман и Владимир Сцхмалз потписали Споразум о проведби са директорима ЕРС-а Пантелијом Дакићем и РИТЕ Гацко Властимиром Савичићем који је подржала и Влада РС-а на челу са Милорадом Додиком.

Овим споразумом је дефинисано да ЕРС као улог у капиталу у „НЕРС-у“ уноси имовину РИТЕ Гацко. Прецизирано је да све некретнине, постројења и опрема, дугорочни финансијски пласмани, нематеријална улагања и све обавезе које има РИТЕ Гацко са задњим даном 2007.године постају власништво „НЕРС-а“. Kонсултантска кућа „Делоитте“ из Београда је процијенила да на 31.12.2006. године вриједност тог улога износи нешто мање од 339 милиона марака.

Споразумом је дефинисано да истовремено са уносом тих средстава у заједничко предузеће „ЧЕЗ“ треба уплатити капитал у новцу. Није дефинисано о којем износу се ради, али је назначено да треба бити износ који ће им осигурати да задрже већинско власништво од 51 посто у „НЕРС-у“.
Унос капитала у „НЕРС“ је наведен као предувјет за остале активности, међу којима су и пријенос свих дозвола, концесија и лиценци које РИТЕ Гацко има или ће у међувремену добити у власништво „НЕРС-а“. Договорено је и да ће у „НЕРС“ прећи да раде и радници РИТЕ Гацко којих је у то вријеме било више од 1.500. Без имовине и радника РИТЕ Гацко се не би угасило, већ би пословање наставило као финансијски холдинг.

Споразумом је дефинисано да ће, у случају да се имовина РИТЕ Гацко не пренесе у „НЕРС“, Електропривреда Републике Српске морати откупити „ЧЕЗ-ов“ дио у овом заједничком предузећу и да ће се било какви спорови између партнера рјешавати арбитражом при Међународној привредној комори у Бечу.

Судски и остали спорови

Ови планови се нису допали малим акционарима РИТЕ Гацко, односно представницима затворених инвестицијских фондова: „Еуроинвестмент Фонд“, „Зептер Фонд“, „БЛБ Профит“ и „ВБ Фонд“. Због тога су средином аугуста 2007. године тужили РИТЕ Гацко и ЕРС пред Основним судом у Требињу.

Од Суда су затражили да поништи одлуке са спорне Скупштине акционара РИТЕ Гацко на основу којих је Споразум потписан. У тужби су навели да, осим што нису правовремено добили материјал за Скупштину, никада нису добили све потребне документе у вези са овим пројектом. Навели су да је вриједност капитала РИТЕ Гацко, који се намјерава унијети у „НЕРС“, подцјењена будући да је друштво у то вријеме имало тржишну вриједност од 930,9 милиона марака, што је за 2,7 пута више од сачињене процјене.

Поставили су и алтернативни тужбени захтјев да, уколико се не пониште одлуке са Скупштине акционара, ЕРС и РИТЕ откупе њихове акције за 113.629.733 KМ. Један од правних заступника фондова адвокат Миљенко Пуцар каже да, заправо, није постојала озбиљна намјера представника фондова да изађу из сувласништва РИТЕ Гацко. “Ми смо поставили захтјев да би то дигли на један много већи ниво са пуно пара, јер је огромна имовина фондова“, каже Пуцар.

У одговору на тужбу је, уз остало, наведено да су акционари материјал за Скупштину акционара могли погледати у сједишту РИТЕ Гацко и да нико није гласао против потписаног Споразума о проведби.
Судски поступак је трајао седам година. Доносила су се одређена судска рјешење и улагале жалбе, а предмет пребацивао од једног до другог суда. Окончан је у септембру прошле године на Окружном привредном суду у Требињу тако што су одлуке Скупштине акционара остале на снази, мали акционари су одустали од алтернативног одштетног захтјева и свака странка у поступку мора платити свој дио судских трошкова који износе 63.250 KМ.

„Суштински смо успјели“, каже адвокат Пуцар, задовољан јер је овај судски поступак зауставио пријенос имовине РИТЕ Гацко у власништво „НЕРС-а“.
Због тога је, „ЧЕЗ“ крајем маја 2009. године, не чекајући коначно рјешење судског поступка малих акционара, покренуо арбитражни спор у Бечу против РИТЕ Гацко, ЕРС-а и Владе РС-а, тражећи одштету од 115.391.246 KМ за изгубљену добит.

Овај арбитражни поступак је завршен крајем аугуста прошле године, односно некако у исто вријеме када и судски поступак у Требињу, али детаљи нису објављени. Арбитражна одлука није јавни документ, а „ЧЕЗ“ и ЕРС са новинарима ЦИН-а не желе разговарати о детаљима који су договорени.

Из ЕРС-а су послали допис у којем наводе да „ЧЕЗ“ неће добити новац који је тражио у одштетном захтјеву јер је у арбитражном поступку утврђено да „није претрпио никакву штету услијед одустанка од извршења Споразума“.

Међутим, ЦИН открива да су новчану штету због овог пројеката имали ЕРС и РИТЕ Гацко.

РИТЕ Гацко је претрпјело штету од 2,4 милиона KМ, колико је у коначници морало платити „ЧЕЗ-у“ на име спора и затезних камата, наведено је у извјештају независног ревизора о пословању друштва у 2014.години. Судска документација показује да је ЕРС морао платити око четири милиона марака за откуп „ЧЕЗ-овог“ сувласничког уђела од 51% у „НЕРС-у“, али да тиме није добио велику вриједност.

Стечај „НЕРС-а“

Према подацима из судског регистра, у периоду од осам година, док је предузеће било у заједничком власништву ЕРС-а и „ЧЕЗ-а“ оснивачки капитал „НЕРС-а“ је нарастао на 7,8 милиона KМ. Међутим, тај новац је потрошен на плаће, накнаде, порезе и за израду потребне документације за реализацију пројекта. На крају прошле године имовина „НЕРС-а“ је износила 846.856 KМ и, углавном, је ријеч о вриједност нематеријалних улагања које фирма има, а не готовину с којом ЕРС може располагати.

У марту ове године, ЕРС је покренуо поступак ликвидације „НЕРС-а“ пред Окружним привредним судом у Требињу. Иако предузеће никада није дошло у прилику да се бави производњом и продајом електричне енергије, имало је трошкове пословања за порезе и доприносе који су са каматом дошли до суме од око 50.000 KМ. С обзиром да „НЕРС“ у поступку ликвидације није имао имовину с којом би покрио те трошкове, у јуну ове године над предузећем је отворен стечајни поступак, који још увијек није окончан.

За то вријеме полако истиче вијек трајања Термоелектране „Гацко I“, која производи једну трећину електричне енергије у Републици Српској. Пројектована за рад од 200.000 сати, тако да би с радом могла стати у 2026.години. Због тога је Власт у овом ентитету поново покренула причу о изградњи нове Термоелектране „Гацко II“.

Овога пута као потенцијални градитељ се спомиње кинеска компанија „Донгфанг Елецтриц Цорпоратион“ . Потпредсједник ове компаније Зхикјиао Хан и министар индустрије, енергетике и рударства РС, Петар Ђокић потписали су почетком прошлог мјесеца меморандум о сурадњи.

„Постоји спремност кинеске стране да обезбиједи средства за реализацију овог пројекта на кредитној основи, по условима који би били веома прихватљиви за Електропривреду РС-а као носиоца активности“, рекао је том приликом министар Ђокић. Из ресорног министарства најављују да ће увјети за финансирање бити најважнија компонента овог пројекта.

Kомпанија „Dongfang Electric Corporation“ гради термоелектрану у Станарима која је у власништву фирме „ЕФТ-Рудник и термоелектрана Станари“. За изградњу ове термоелектране Kинеска развојна банка је одобрила кредит, а заузврат је у залог добила ЕФТ-ову фирму у Станарима те право на концесију за угаљ, воду и термоелектрану.

Термоелектрана у Станарима би требала бити пуштена у пробни рад крајем ове године.

Центар за истраживачко новинарстово
www.цин.ба

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

Оставите коментар