ФРАТРИ И ДУМЕ ПОДСТРЕКИВАЛИ УБИЈАЊЕ СРБА: Зашто Ватикан никад није осудио злодела својих свештеника у НДХ?


  • Сагледавајући размере најбруталнијег сатирања православног народа у злочиначкој творевини Независној држави Хрватској (1941-45) морамо се запитати шта се то десило са једним народом, до јуче добрим дијелом  православним, да у тој мери полуди и своје најближе сусједе ликвидира и проба да их сатера у утробу земље и сакрије сопствени злочин и одговорност, надајући се при том  да ће све проћи ,,шутке“ и да то неће нико примијетити.

vatikan

 

Овде се не ради о неким индивидуалним злочинима који би се могли правдати појединачним  размирицама већ о тоталном уништењу једног народа, са идејом да се потпуно сатре и ликвидира. Да ли је довољно измислити Госпу у Међугорју да би се толики злочин сакрио  и забашурио? Додуше, то им је и пошло за руком захваљујући једном хрватском вођи, који се појавио однекуд и увалио у српски народ, са сумљивим циљевима, али  са другачијом причом и методама, што је допринело ћутању о злочинима и бетонирању херцеговачких јама.

Ако се погледа историјска документација онда је одговор на претходно питање веома прост и једноставан. Католичка црква, њени острашћени фратри,  њихови надређени бискупи , а међу њима и Степинац  у својој мржњи и рату против православља употребили су све прљаве и ниске ствари које само болесном уму могу пасти на памет. Отуд идеја да људе живе, рањене или мртве свеједно, треба затрпати у јаме бездане, отуд примитивне алатке: маљеви и србосјеци, кочеви и штангле. Није ни чудо што је Рузвелт читајући извештај Константина Фотића о ликвидацији 180.000 Срба у НДХ, за само четири месеца, побеснео и изговорио оно познато ,,Хрвате треба ставити под старатељство!“.

Да су фратри идеолози и реализатори холокауста који су усташе извели над Србима говоре домаћи  историјски извори и чињенице или како немачки извори кажу: ,,Католичка црква,превасходно свештеници и калуђери фрањевачког реда, који су не само духовне вође него и предводници усташких постројби у кољачким походима против српског народа“.

Главни ослонац и подршка зликовачком усташком покрету су фрањевачки самостани и њихове жупе у Имотској, Вргорачкој крајини и Долини Неретве. У њима се распиривала вјерска и национална мржња према Србима и одгајали усташки злочинци који ће касније истребити српски народ. Самостани и жупске куће постали су расадници усташлука, мјеста шпијунаже и пропаганде али и коначиште за извођаче усташких злочина. У њима су штампане летци и пропагандни материјали, они су мјеста гдје су скупљани сељаци и ватреним говорима преобраћани у злочинце.

Једно од највећих усташких упоришта је линија Широки бријег- Чапљина-Љубушки. Тамо су главни усташки инспиратори, пропагатори  и организатори  Дон Илија Томас, католички жупник из села Клепци, родом из Дриноваца ( истовремено и усташки повјереник у Чапљини) и фра Тугомир Солдо. Они су први почели да дијеле оружје и муницију усташама. У црквеним подрумима држали су војна складишта. Само у чапљинском срезу у јуну и августу 1941 убијено је више од хиљаду људи. Тамо где су се фратри појавили није остало ни једно српско ,,уво“ . У најважнијем усташком упоришту Широком бријегу усташе је организовао професор фрањевачке гимназије Радослав Главаш. У Стоцу усташки посао организатора злочина обавио је католички свештеник Марко Зовко, у Међугорју фра Васиљ Вукојевић. У Метковићу је фра Владо Билобрк основао још пре рата усташку организацију  а исту проширио на Долину Неретве заједно са дон Ћиром Бубићем, дон Матом Синковићем, дон Матијом Гудељом, фра Божидарем Симићем, дон Петром Антићем, фра Јелчић Андријом, фра Рафом Прусином… Ова дружина напала  је пушкама и вилама мирне војнике у возу код Габеле. Католичке жупе и фрањевачки самостани постали су центри националне нетрпељивости и мржње према Србима и главно упориште усташких злочинаца а истовремено и љубазан позив за гостопримство немачким нацистима.

Екстремно усташтво заговарали су и спроводили још: фра Боне Јелавић, фра Никола Иванковић, дон Анте Бакула, дон Митар Папац, фра Јулије Кожуљ, фра Максо Јурчић, фра Слободан Лончар, дон Јуре Врдољак, фра Серафим Вишњић, фра Ћирил Иванковић,  фра Бранко Сушак, фра Мирољуб Скоко, фра Мартин Солфто, фра Отон Кнезовић, фра Раде Главаш, дон Анте Ћуле, дон Грго Роглић, фра Станко Миланковић, фра Станко Брадарић, дон Андрија Мајић, дон Филип Мандарић, дон Анто Зрно, дон Нико Делић, фра Доминик Шулента, фра Рафаел Ромац, фра Фране Ракић, дон Иван Сумић…, нема краја. Да несрећа буде већа добар део њих, у својој ближој или даљој историји вуку српски корјен.Фра Станко Брадавић носио је митраљез и командовао усташком четом у Имотском и Метковићу.За извршени злочин похвалу и опрост од ових људи се једноставно добијао исте вечери.

Нису они само убијали српски народ већ су већ у јулу 1941 кренули у присилно католичење, а у томе су се опет истицали већ поменути фратри:  Илија Томас ( највећи злочинац проглашен мучеником , сахрањен уз веома свечану усташку поворку, уз присуство бискупа из Мостара Петра Чуле ) и Тугомир Солдо са помагачима фра Весељком из Чапљине и дон Антом Бакулом из Горњег Храсна. ,, Када чистиш башту мораш да ишчупаш коров и пирјевину да случајно не остану жилице из којих би поново никао коров , да би башта била чиста“- проповиједао је на тај начин католичку вјеру  дон Илија Томас из Клепаца. Кад се ови симболи преведу значи не смије остати ни српско дијете у бешици. To је онај исти свештеник-злочинац над којим данас у Клепцима ламентирају дон Жељко Мајић, генерални викар из Мостара, дон Винко Рагуж из Драчева и дон Томислав Љубан из Чељева.

Покатоличавање у Баћевићима, Житомислићу, Пијесцима, Раштанима и Влаховићима извршио је фра Маринко Стипић, интересантно опет из Дриноваца. У Циму то је обавио фра Драго Стојић а у Благају фра Влатко Влашић, у Близанцима фра Томо Зубац. Фра Младен Барбарић је био најактивнији у пропаганди преласка на католичку вјеру исто као и дон Мате Нуић, тајник бискупа у Мостару. У то вријеме у Мостару налазио се бискуп  фра Алојзије Мишић али он је умро  почетком 1942 године.  Било би занимљиво сада погледати личну карту Западне Херцеговине и идентификовати порекло хрватских екстремиста из 1992 године. Вјероватно би се већина шокирала у својој затуцаној мржњи према српском роду кад би се суочила са истином о свом скоријем српском поријеклу, које су силом промијенили наведени свештеници.

Надам се да ће бар неко покушавајући да ме демантује детаљније се распитати ко су му били дједови или даљи преци. Не мора да се иде далеко, податке може наћи у оближњој ,,покрштеној“ цркви ако иста није спаљена или ако документација није уништена. А можда му и баба може рећи истину, ако је жива.Отуда данас код херцеговачког католичког народа свијест о косовском циклусу, гуслама и ћирилици.

Crkveno_i_svjetovno_vodstvo_NDH.46465

https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=9503837

Нема никакве сумње да су католички свештеници пресудно утицали и формирали свијест   о потреби ликвидације српског становништва код највећих хрватских злочинаца. Сви су они васпитавани у атмосфери екстремне мржње коју су креирали наведени католички свештеници. Злочинаца има много, треба више књига да би се сви споменули али навешћу само нека познатија  имена: Анте Павелић из Брадине, Андрија Артуковић из Клобука ( Љубушки) и  Јозо Думанџич (министри у НДХ влади), Павао Цанки (Столац), Јуре Францетић ( усташки повјереник за БиХ и комадант црне легије) , Фрањо Судар, Вјекослав Макс Лубурић ( Љубушки),Јозо Ром ( Горњи Вакуф), Јукић Перо, Фрањо Вего, Буљан Андрија, Иван Јовановић Црни, Нико Филиповић, сви из Чапљине, Ахмет Капетановић из Почитеља, Херман Тоногал- Крешо, Блажевић Перо из Вишића, Раич Никола из Гњилишта, Блажевић Перо из из Вишића, Иво Хочевар из Мостара,Милановић Маријан из Опличића, Матић Перо из Требижата, Јарак Рафо из Хотња, Перван Ђуро из Тасовчића, Јанко Вего из Чапљине, Брајковић Лука из  Дретеља,  Франо Приморац, Дане Милош, Рудо Врдољак, Славко Сушак, Станко Васиљ, Франо Невистић, Франо Лучић,Алекса Пажин, Алија Шуљак из Засада….  Сви су они васпитани и образовани по рецепту дон Илије Томаса, над којим данас ламентирају савремени херцеговачки фратри оптужујући партизане за његову смрт ( убијен је 1942), заборављајући за његову личну одговорност за злочине над осамсто педест пребиловачких становника, углавном дјеце и жена, као и небројаних жртава сусједних села Клепаца, Тасовчића, Лознице…

Да ствар буде јаснија навешћу неколико изјава католичких великодостојника. Мате Мугош, жупник из Удбине о потреби потпуног уништења Срба каже:,, До сада смо за католичку вјеру радили молитвеником и крстом а сад је дошло вријеме да радимо пушком и револвером“.

А фра Дионизије Јуричев је у једном  свом говору каже овако: ,,У овој земљи не може више да живи нитко осим Хрвата, јер је ово земља Хрватска, а тко се неће покрстити, ми знадемо куд ћемо с њим. Ја сам у овим горе крајевима давао очистити од пилета све до старца а ако буде потреба, учинит ћу и овдје, јер данас није грехота убити ни дијете од седам година, а које смета нашем усташком покрету. Ми данас треба да будемо сви Хрвати и да се проширимо, а кад се проширимо и ојачамо, ако нам буде потребно, још ћемо да одузмемо од других.Немојте мислити што сам ја у свећеничкој одори, али да знадете да ја, када је потребно узмем стројницу у своје руке и таманим све до колијевке, све оно што је против усташке државе и власти“.

Срећко Перић, фрањевац из манастира Горица код Ливна недељу дана пре покоља Срба у том мјесту позива са олтара католичке цркве окупљене вјернике овим ријечима: ,,Браћо Хрвати, идите и кољите Србе, најприје закољите моју сестру, која је удата за Србина, а онда све Србе од реда.Када овај посао завршите, дођите к мени у цркву, ђе ћу вас исповиједати, па ће вам онда сви гријеси бити опроштени“.

Према америчким изворима преко 1400 католичких свештеника у НДХ је у току другог свјетског рата лично клало, мучило, силовало и убијало на различите начине и насилно преводило у католичку вјеру Србе. Тројица команданата Јасеновца били су католички свештеници. Посебно су били свирепи према православним свештеницима.

Данас се по херцеговачким општинама подижу велелепни споменици највећим џелатима српског народа и они се славе и уздижу до величина светаца. Улице, булевари и просвјетне институције носе њихове називе. Ито опет по савјетима и инструкцијама унука наведених фратара, који поново носе исту мантију. Да ли жал за старим временима може да значи да ће се пир наставити? Ко   прати рад савремених фратара? Зашто се нико од њих не ограђују од злочина својих дједова? Зашто се на хрватским трговима и концертима славе злочинци великих размера, они највећи? Зашто европски парламент дозвољава да га представљају екстремни чланови хрватске странке права, па још др. Анте Старчевић, одакле се поново, одапињу опасне стреле мржње и лажи према преосталом  недокланом српском народу? Чиме је то задужила Европу једна Ружа Томашић, например , која највише личи на куварицу из сеоске крчме у Љубушком? Чудна је то нека Европа?

Поставља се најкрупније питање зашто се Ватикан никада није оградио од тако страшних злодела својих свештеника, који резултирао помором милиона својих комшија православне вероисповијести? Ако то није урадио, онда их је креирао из својих примитивних интереса и очигледно перфектно планираних активности освајања нових територија и ширења на исток. Сви знамо колико је хијерархија важна у цркви.

Да ли ико нормалан може да поверује да главни старешина, надбискуп Алојзије Степинац није знао ништа о злочинима својих сународника, над којима су се згражавали и Немци и Италијани? Па неће бити да је то тако! Знао је он све врло добро шта се сваки дан догађало. Биће да је то све он лично креирао и организовао, да би се додворио свом газди папи Пију Дванаестом. Или му је тај исти папа то наредио, то историја и документи теба да утврде? Уосталом, о Степинчевој  посети дечијем логору у  Јастребарском постоје и филмски записи. Тамо он дјелује веома расположено. Његова одговорност за холокауст српског народа у Независној држави Хрватској  јесте недвосмислена и највећа. Он мора бити  жигосан епитетом  највећег ратног злочинца. Ако ипак буде проглашен свецем онда ће то највише говорити о природи и карактеру католичке цркве.

Следом даље анализе може се једноставно закључити да је Католичка црква добро организована злочиначка организација, која заједно са Хрватском државом мора кад-тад  бити изведена пред лице међународне правде. Надамо се да ће бити тако а ми смо дужни да урадимо све да се то једног дана и деси.

Важно је да им ми више ништа не вјерујемо, али то није довољно. Свестан сам да су сви који ,,чачкају“ по историји Католичке цркве у опасности, по томе је такође позната. Питање усташких злочина и улога Католичке цркве у њима је од животног интереса за опстанак и живот Срба на Балкану и то питање  ми морамо сваки дан расветљавати до краја.

Аутор: Светозар Црногорац
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Објављивање и преузимање текстова са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк,  дозвољено је само оним сајтовима који користе српско писмо 



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар