Сматра да је вриједност сваке фотографије подједнако битна ако се томе препустимо са љубављу и жељом да покажемо другима љепоту која нас окружује.
Она сматра да је сваки фотограф је дужан да љепоту природе подијели са другима.
“Сваки тренутак је битан за себе. Срећа нас који волимо фотографију и јесте у томе што се нађемо на правом мјесту у право вријеме. Било би себично да оно што забиљежимо сачувамо за себе”, говори она.
Још од првог сусрета са фотоапаратом кренула је у авантуру. Највише воли фотографисати околину родног Невесиња, животиње, игру облака и све драгуље из природе.
“Фотографишем још од основне школе. Никада нисам ни слутила да ће неко обратити пазњу на моје радове. Нисам учествовала на конкурсима, обично су моја публика били родбина и пријатељи.”
Неизбјежни мотиви у корпусу Александриних албума су животиње и заласци сунца. Како каже, најљепши заласци су у Херцеговини, и најљепша игра облака је она изнад њеног Невесиња када погледа у даљину.
“Поред детаља из природе, највише волим фотографисати животиње. Оне се не љуте и ако фотографија не буде онаква какву су очекивале”, говори нам ова млада дјевојка кроз смијех.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
