ДУШАН ГОЛО: Ако би сви Срби из Мостара изашли на изборе, потпуно би контролисали власт!

  • Предсједник Координације српских удружења у Мостару Душан Голо у разговору за Слободну Херцеговину објашњава како су тамошњи Срби прије двије године одлучили да обједине све што у граду на Неретви носи српски предзнак.

– Схватили смо да ћемо као мали, а разбијени у више колона увијек остати кратких рукава. То нас је навело да се прије 2,5 године ујединимо у Координацију, коју сачињава 8 организација и удружења – каже Голо и са поносом истиче да су се унутар Координације нашле двије политичке партије СНСД и СДС.

Ко је још унутар Координације?
– Српско културно-умjетничко друштво Гусле, оба огранка Просвјете, Удружење младих Митрополит Леонтије, Удружење Срба из Мостара, као и пододбор Удружења ветерана отаџбинског рата из Невесиња у Мостару. Наш основни задатак је да се изборимо са питањем конститутивности Срба у овом кантону.

Какви су резултати досадашњег рада?
– Све оно за шта се боримо нисмо успјели да остваримо. Међутим, направили смо одређене помаке који нису видиљиви на први поглед. За 2,5 године ми смо проблем конститутивности Срба у Граду Мостару и у овом кантону дигли на ниво државе, региона и међународне заједнице, тако да је проблем Срба у Федерацији дошао пред Европски парламент за људска права у Стразбуру. То је максимум до кога смо дошли. Даље ми не можемо. Остварили смо пуно контаката са представницима међународне заједнице, а то се односи, прије свега, на представнике амбасада великих држава, представнике политичких партија, представнике владајућих гарнитура из региона. Мислим да смо одржали више од стотину састанака у жељи да се проблем Срба у Мостару ријеши. Нажалост, у таквој ситуацији многи покушавају да преко наших леђа воде предизборну кампању, покушавајући да добију одређени број бирача из реда српског народа.

На кога конкретно мислите?
– Све политичке партије тзв. „грађанске орјентације“ у свом дјеловању имају тај циљ да из реда српског народа придобију што већи број гласача за своје кандидатске листе на изборима и на тај начин нама одузимају потенцијалну могућност да учествујемо у институцијама система. Срби који тамо сједе бране искључиво страначке интересе.

У Мостару никако да се одрже локални избори?
– Због неодржавања избора Срби су једини истински губитници. Остала два народа свакако владају и у суштини одговара им овакав статус. Ми немамо апсолутно никакав утицај да учествујемо у формирању и потрошњи буџета.

Колико су Срби спремни за изборе?
– Многи заборављају да је Мостар, поред Брчког, једини град настао као директна посљедица Дејтонског споразума. У Мостару постоји клуб српских вијећника у Градском вијећу, који броји минимално четири члана. Кроз тај клуб српских вијећника имате могућност да браните витални национални интерес за сваку одлуку која иде на штету српског народа. Од 1996. године, од када је усвојен први статут Мостара, нико никада није потегао институт заштите виталног националног интереса иако се налазимо у понижавајућој ситуацији и стално нам укидају права.

Да ли Срби могу искористити нешто из градске касе?
– Годишњи буџет Мостара износи 50 милиона марака. Жалосна је чињеница да ни ове године нисмо добили ништа иако смо кандидовали 7 пројеката испред српског народа. У посљедњих шест година, од кад нема Градског вијећа, потрошено је око 300 милиона марака. Добили смо средства на нивоу статистичке грешке. Упорно тражимо да нам дају бар приближно колико нам као народу припада по закону, а то би, у најповољнијем случају, била петина буџета. Десет милиона марака је велики новац којим би се могла обновити Саборна црква и којим би се ријешили бројни инфраструктурни проблеми.

Да ли знате колико Срба има право гласа у Мостару?
– Према попису из 2013. године у Мостару живи нешто мање од 5.000 Срба, док је у бирачким списковима уписано око 9.600 бирача. Ако бисмо рачунали према просјечној досадашњој излазности, да би Срби добили једног вијећника, потребно је да сакупимо 1.600 гласова, под условом да прођемо цензус од 3%. Сад замислите шта би Србима у Мостару значило да од 9.600 бирача изађе пола. Практично, дошли бисмо у позицију да преко клуба српских вијећника у Градском вијећу Града Мостара у потпуности контролишемо власт.

Да ли сте имали контакте са Србима из Мостара који живе у дијаспори?
– Разговарамо са људима из региона, поготову из Србије и Црне Горе јер се ту налази највећи број Мостараца. Ступили смо у контакт са удружењима Херцеговаца која дјелују у Новом Саду, Београду и Подгорици. Покушавамо да анимирамо људе преко удружења и медија. Чврсто смо одлучили да у Граду Мостару изађемо са јединственом српском листом. Биће проблема са политичким партијама грађанске оријентације које ће на све начине покушати да узму што више гласача из наших редова. Улог је велики, ваљда је свима јасно да су Срби тас на ваги који одлучује.

Да ли у овом тренутку има неко од Срба ко је високо позициониран у кантоналним институцијама?
– Потпредсједник скупштине кантона, а уједно члан дома Народа федералног парламента је српкиња са листе СДП-а. Међутим, она је у таквој позицији да није увијек у могућности да интерес српског народа стави испред интереса странке.

Да ли је онда заједничка српска листа једино рјешење?
– Наш крајњи циљ јесте излазак на изборе и нада да би добрим изборним резултатом и избором људи напокон дошли у прилику да имамо представнике који ће заступати интересе српског народа. Један од успјеха који смо постигли је да су међу члановима наше Координације укључени СНСД и СДС.

 

Да ли је реално очекивати да сви Срби у Федерацији БиХ формирају заједничку листу?
– Сасвим сигурно да јесте. Ово што се сад догађа на нивоу Федерације БиХ када су у питању Срби утемељено је на нашем искуству. Још од новембра смо у контакту са људима из Дрвара. Међутим, из објективних разлога нисмо могли да присуствујемо оснивачкој скупштини Савеза српских удружења Завичај. Што се тиче нашег кантона, ту нема никаквих проблема, али сам примијетио да у Кантону 10 постоје одређена неслагања међу представницима српског народа. Ми немамо начина да опстанемо на овим просторима ако не уђемо у институције власти. Овдје важи правило: „колико имате власти, толико имате права“. Ако немате никога у институцијама власти, нећете имати никаквих права. Сви ми знамо да се власт у демократским земљама губи и добија на изборима. Наш избор и наша жеља је да у читавој Федерацији изађемо са једном листом. Није лако доћи до таквог резултата јер стално има оних бочних удара и покушаја да се поставе „клипови у точкове“, али ако се подијелимо у више колона – спаса нам нема.

МУЗЕЈ ХЕРЦЕГОВИНЕ У ЋОРОВИЋА КУЋИ

У Мостару се налази родна кућа браће Светозара и Владимира Ћоровића, која је национализована и сада је у власништву Града Мостара иако би њен власник требало да буде Просвјета из Мостара. У ту српску кућу смјештен је Музеј Херцеговине. Град Мостар би требао да врати првобитним власницима Ћоровића кућу и најлогичније би било, када се регулишу сви правни односи, да се у њој направи Српски културни центар, који би на једном мјесту окупио све што је српско. Осим ове куће, постоје још многе које се налазе у власништву СПЦ или Просвјете, које још нису враћене, а налазе се на елитним локацијама.

Какви су утисци у Мостару након посјете предсједника Вучића?
– Разговоре са предсједником Вучићем подијелили смо на политичка и економска питања. С обзиром да је на састанку био предсједник Додик отворили смо питање конститутивности српског народа. У начелу добили смо подршку по том питању од предсједника Вучића, који нас је позвао на стрпљење. Нисмо тражили шире образложење него смо прешли на дио који се тиче економских питања. Добили смо врло јасну подршку када су у питању одређени инфраструктурни пројекти у граду Мостару тамо гдје живе Срби као већински народ. У одређеним срединама и раније смо добили материјалну подршку и од стране предсједника Вучића и предсједника Додика.

Каква је атмосфера владала у Мостару за вријеме трајања Сајма привреде у коме је Србија учествовала као земља партнер?
– Прије 25 година било је потпуно незамисливо да Мостар буде преплављен билбордима са натписима „Србија“ и још да ниједан не буде оштећен. Такође, оно што је општи утисак јесте да је међу свим присутним лидерима из региона Александар Вучић био највећа звијезда.

Какав је однос Мостара према свом великом пјеснику Алекси Шантићу данас када се обиљежава 150 година од његовог рођења?
– Однос српског народа према Шантићу је непромијењен. За нас је Шантић симбол Мостара. Имамо двије манифестације регионалног значаја: Шантићеве вечери поезије и Шантићев фестивал младих пјесника. Жалосно је да у буџету града Мостара и кантона ниједна марка није предвиђена за ове као ни за било које друге културне манифестације које организује српски народ. А што се тиче других народа, да ли треба бољи коментар од чињенице да је дио бивше Улице Алексе Шантића преименован у улицу усташког идеолога др Миле Будака.

Епархија ЗХиП догодине обиљежава 800 година постојања. Колики значај ће имати обновљена Саборна црква?
– Свакоме је јасно да без Саборне цркве нема ни Мостара. Зато је њена обнова важна не само српском народу него и сваком Мостарцу.

Колико ће одлазак владике Григорија утицати на Србе у Мостару?
– Ми не можемо да утичемо на црквене одлуке, можемо само да их прихватимо. Владика Григорије је четврт вијека столовао у Мостару, успоставио одређене односе и направио добре резултате. Процентуално гледано, далеко више Срба у Мостару данас учествује у црквеном животу него што је то било прије несрећног рата. Одласком владике Григорија неизбјежно ће остати одређена празнина у црквеном животу Срба у Мостару. Новоустоличеном владици Димитрију свакако ће требати времена да се привикне на нове околности, а ми ћемо се трудити да помогнемо.

Каква је сарадња Координације и СПЦ?
– Од прошле године Координација равноправно учествује у организацији прославе славе Свете Тројице и излазимо пред народ са идејама и ставовима како да побољшамо свој положај.

БОЈЕ СЕ ДА НЕ ОСТАНУ БЕЗ ПОСЛА „НА ЦРНО“

Бити члан Координације значи бити спреман да и сваки појединац и његова породица истрпе доста удараца, поготово за оне људе који се експонирају јавно. Међутим, то је ситница уколико се постигну прави резултати. Већина наших људи избјегава активније ангажовање из разноразних разлога. Наши људи који раде на црно не желе да се о томе јавно прича јер се боје да ће и без таквог посла остати. Нису пријављени, немају здравствено осигурање, а послодавци трљају руке јер би за Хрвата или Бошњака морао да издвоји дупло више. То су појединости које се не виде, али то је реалан живот.

Колико има српске имовине у Мостару која није враћена?
– Бјелушине и Бранковац били су српска насеља. У Старом граду постоји велики број радњи и зграда које су се налазиле, или се и даље налазе, у власништву чувених српских породица: Черековића, Пешка, Шантића,Ћоровића, Шола… Све зграде које данас нису обновљене у Старом граду на лијевој обали града Мостара су у српском власништву. И сви се питају зашто се не обнављају, а нико неће да каже истину. Не обнављају се зато што су власници Срби којима је након Другог свјетског рата одузета имовина. На бироу за запошљавање имамо више од 70 високообразованих кадрова из реда српског народа који на бироу чекају и по 15 година. Нема шансе да Србин добије посао у јавном предузећу или у институцијама система. У градској управи града Мостара од 519 запослених 23 је Срба. У Заводу за здравствено осигурање ХНК од 120 запослених свега је троје Срба, а буџет им је 120 милиона марака. Срби су у овом модерном робовласничком друштву осуђени да раде „на црно“. Високообразовани кадрови раде на пумпама, виноградима, копају канале… То је једини начин да преживе.

Да ли су српска дјеца осуђена на асимилацију?
– На први поглед асимилација није тако видљива. У пракси. дешава се да државне институције избјегавају да користе ћирилицу, иако је она Уставом загарантовано писмо. Наша дјеца приморана су да уче из уџбеника на босанском или хрватском језику. Покушавамо да се од тога одбранимо, па смо у оквиру Просвјете организовали школу српског језика, историје и културе коју похађа око 200 српске дјеце.

Трифко Ћоровић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар