ДУШАН БАСТАШИЋ: Хапшења и сијање страха неће убити истину о злу

  • Предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора “Јадовно 1941”, Душан Басташић, каже да хапшења и притисци неће поколебати њега и чланове удружења да наставе да чувају сјећање и истину о страдању више од 38.000 Срба у усташким логорима Госпић – Јадовно – Паг. Он каже да није био у аутобусу из којег је хрватска полиција извела пуковника Војске РС Данета Лукајића и одвела га у непознатом правцу, али истиче да је свима јасно да хапшење није било случајно, али и да није постигло циљ.

– Човјек је сваке године ишао са нама и никада није било проблема. Зато је јасно да је циљ био да се поремети или спријечи комеморација и оскрнави оно што смо ми радили. Они су пуковника Лукајића могли да ухапсе и у повратку, али су то урадили приликом доласка, због чега је цијели скуп каснио два сата. Индикативно је што су мене полицајци код Шаранове јаме питали зашто не почињемо са комеморацијом, а ја сам им рекао да нећемо почети док не дођу аутобуси који касне и нисмо ни почели – каже Басташић.

ГЛАС: Знате ли сада званично зашто је ухапшен пуковник Лукајић?

БАСТАШИЋ: Мени је речено да је ухапшен због оптужби за ратне злочине на Мањачи 1992. године, али мислим да то нема никакве везе са стварношћу и да су хрватске власти мотивисане нечим сасвим другим. Они су очигледно очекивали да ће људи у аутобусима реаговати или да ћемо ми који смо већ били на Велебиту реаговати, па чак и да би све то могло да нас заплаши и да у крајњој линији доведе до тога да престанемо да долазимо и обиљежавамо страдање наших предака. Важно је и што су, за разлику од прошле године када је у Хрватској владао медијски мук када је у питању комеморација на Велебиту, ове године били присутни готово сви медији из Хрватске. Не знам шта се то десило и откуд одједном такво интересовање, али да је хапшење испланирано говори чињеница да смо посљедњих пет година имали изузетно коректан однос од хрватске полиције, а у суботу смо имали ово о чему причамо.

ГЛАС: Када на било који интернет претраживач укуцате Јадовно појави се десет пута мање појмова него када укуцате Сребреница. Ко је за то одговоран?

БАСТАШИЋ: Ми се нисмо ангажовали институционално и нисмо обавезали струку да се тиме бави. Жалосно је да је невладин сектор невидљив за институције јер, поред “Јадовна 1941”, постоји још велики број невладиних организација и удружења грађана који се баве културом сјећања, али немају подршку институција. Поред тога, свако би требало да бар једном с нама оде на Велебит или Паг, у Јасеновац и шири истину о ономе што је видио јер се култура сјећања тако најбоље гаји.

ГЛАС: Зашто на спомен-подручју Слана на Пагу нема спомен-плоче жртвама?

БАСТАШИЋ: То је огромна територија која је још шездесетих година прошлог вијека проглашена спомен-подручјем, укључујући и акваторијум од стотину метара који окружује то подручје, али по њему се данас пеца, сурфује и људи се најнормалније купају иако је то мјесто гдје је побијено 8.000 особа, међу којима огроман број жена. О том покољу је свједочила једна мала плоча подигнута 1975. и уништена 1991. године. Ми смо је обновили 2010. године, али је уништена послије два дана, па смо је обновили 2013. године, али је опет уништена и никада нису пронађени починиоци, нити је ико од локалних власти осјетио обавезу да постави другу плочу.

ГЛАС: И ви сте одустали од постављања плоче на том, али и на другим мјестима?

БАСТАШИЋ: Јесмо, али из практичних разлога. Дрвени крст се не третира као грађевина и, за разлику од спомен-плоча, не треба никаква дозвола за његово постављање. А оно што је најважније је то што ниједан крст ипак није оскрнављен, ни срушен. То буди наду и да би вртлог зла могао у наредним деценијама ипак да се умири.

ГЛАС: Удружење “Јадовно 1941” већ девет година самостално и практично без подршке институција Србије и РС организује комеморације. Зашто је то тако?

БАСТАШИЋ: Захваљујући медијима, међу којима је и “Глас Српске”, ми смо сваке године све заступљенији у јавном простору, поготово Српске, али смо за институције били готово потпуно невидљиви до прије двије-три године. Ми подржавамо обиљежавање годишњица битке на Сутјесци, битке на Козари и осталих историјских датума повезаних са Народноослободилачком борбом, али зар је у реду да институције нису обезбиједиле ниједан аутобус за одлазак на Велебит, гдје се обиљежава годишњица покоља 38.000 Срба?

Аутор: Дарко Момић
Извор: Глас Српске

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору
  1. Начин Reply

    Има начина да се један део јавности обавести да купање на месту злочина на Пагу није умесно.
    Има сајтова као што је Трип едвајзор, на којима се може написати шта је ту било, како су та места стеашна, и да је купање и сунчање скрнављење успомене на страхотне жртве. То би се брзо проширило и цивилизован свет би водио рачуна. А домаћи свет би онда можда обележио и оградио та места да не би губио туристе.

Оставите коментар