Домишљатост наставнице вјеронауке: Ликери с мирисом Херцеговине

Домишљатост наставнице вјеронауке: Ликери с мирисом Херцеговине

  • Ликери имају богату традицију припреме и употребе, како код нас тако и шире. Данас се најчешће пију у посебним приликама. Ово слатко алкохолно пиће, обогаћено разним аромама, може се направити од скоро сваког воћа. Потребни су мало добре воље и жеља за знањем.

И баш када се учини да је у модерном свијету све мање жена млађе генерације, спремних да се ухвате у коштац са припремањем оваквих делиција, однекуд се редовно појави једна да нас демантује. Таква је Жанела Пажин, наставница вјеронауке у Основној школи „Вук Караџић“ Требиње.

Православни богословски факултет „Свети Василије Острошки“ завршила је у Фочи и већ 19 година ради и дружи се са основцима. Кроз позив просвјетног радника, касније као мајка два дјечака, уопште растући окружена дјечијим свијетом, открила је и неке непознате стране своје личности. Прва, којој је и даље посвећена, била је осликавање камења и стаклених флаша. Прича нам да ју је факултет на својеврстан начин повезао са сликањем и објашњава да говорити о креативности, бар у њеном случају, није могуће и није цјеловито без духовности.

Удајом у породицу Пажин у којој су домаћи ликери незаобилазан аперитив, наметнула се и нова идеја да од стандардних, почне да прави и неке друге врсте овог пића, те да их пакује у њене, руком осликане флаше. За непуне четири године, ову дјелатност проширила је толико да данас припрема чак 18 врста ликера.

„Са умијећем прављења ликера упознала ме је свекрва. Она је годинама сакупљала и записивала бројне рецепте. Има их на стотине. Већина ликера је управо по њеним рецептима, мада се трудим да и сама осмислим неке нове. Мишљења сам да нема воћа од кога се не може направити ликер“, почиње причу ова домишљата наставница.

Како говори, у прављењу ликера се ужива, а исто тако и у дегустацији.

„Осмишљавати рецепте и најдраже комбинације, играти се састојцима, додавати лимунову кору, цимет, ђумбир у зависности шта ко воли, једноставно имати слободу, мене бескрајно испуњава! Ликери могу да се направе од сваког воћа. Важно је осигурати свјеже намирнице, обратити пажњу на хигијену и користити стаклене боце. А обавезно је све радити са много љубави“.

Могуће је да је управо љубав онај тајни састојак који сваки њен ликер чини јединственим. Али и разлог због чега и са сваком сезоном настаје неки нови. Па осим воћних, Жанела прави и ликере од љековитог биља. Премда већи дио посла уради сама, у брању биља јој помажу сви укућани, нарочито они најмлађи.

„Сада је период у години када почиње брање љековитог биља. Већином га беремо на Зупцима. Идемо породично и то увијек има неку посебну енергију. Дјеца уживају у природи, али и кад могу мени да помогну. Дешавало се, и није ми тешко, да путујем и километрима ако ми треба неко биље а нема га на нашем поднебљу. Тако сам траву иву брала на Дивину. Некада тражим и „помоћ пријатеља“ па са Морина и из Калиновика стижу боровнице, гавез, бобице клеке, смреке… То ми пружа могућност истраживања, упознавања са новим укусима и мирисима. И морам признати, прилично ми је занимљиво и инспиративно када сам у прилици да надограђујем већ постојећа знања и искуства“.

Већина ликера породице Пажин прави се на домаћој лозовој ракији, како се најчешће у Херцеговини и припремају. Жанела се и ту мало поиграла укусима, те је понуду проширила и на неке нове, драматичније ноте.

„Правим двије врсте ликера у црном вину, од рузмарина и листа вишње. Ликер од листа вишње мени је омиљени. Необичног укуса и другачији, јер сви праве искључиво од плода вишње и у ракији. Поступак припреме скоро је исти, било да је ликер са вином или ракијом. Углавном очишћено воће стављам у велике тегле, поспем шећером, па затим ракијом или вином. У зависности од рецепта, неки ликери одстоје на хладном, тамном мјесту, а неки на сунчаном. Након одређеног времена циједим их кроз цједило преко кога обавезно стављам стерилну газу“.

У дому Пажина можете пронаћи ликер од листа и плода вишње, трњине, дрењине, дуње, шипка, наранџе, грожђа, зове, нане, ораха, хајдучке траве, кадуље, рогача, рузмарина, матичњака…Своје производе, ова Требињка, највише продаје на сајмовима, путем фејзбук странице, али и на препоруку оних који су ликере пробали.

„Амбалажу и даље осликавам сама. Са тим сам почела и то ми дође као неизоставан дио мог рада. Иначе, ликере не продајем на литар. Сва паковања су ми у ручно украшеним флашицама од по 0,25 или 0,50 l. Често ми се јављају људи и да им упакујем за поклон некоме. Има и појединих купаца који траже амбалажу са етикетом или посебним натписом. Трудим се да им изађем у сусрет, мада сам најсрећнија када имам слободу да све упакујем онако како сам и замислила“, искрено говори Жанела.

Додаје и да је продајом свега што направи прилично задовољна.

„Ово није мој, односно наш, једини извор прихода. Јесте то домаћа радиност, али је, првенствено, доживљавам као хоби. Опушта ме и никада ми није напорно. Напротив, уживам кад сам у прилици да од обичних воћки или биља створим нешто више, што са собом носи и дашак традиције са ових наших простора“.

Сви ликери потпуно су природни, без икаквих додатака, објашњава нам ова инвентивна жена. Грожђе, вишње, дуње и шипак не купује, јер их имају засађене, а сво остало воће када набавља, настоји да је домаће, искључиво од људи које познаје и зна да је квалитетно.

Упркос мањка слободног времена због обавеза према послу и свакодневно породичних, посебно око дјеце и њихових школских и ваннаставних активности, Жанела открива да кад се нешто воли, увијек се има времена за нове идеје.

„Уходали смо се некако. Током зимског распуста осликавам боце и припремам амбалажу. Сада, са лијепим временом, пред нама су честе поподневне шетње, које најчешће искористим за бербу биља. А брзо ће и љетни распуст, када је обавеза мање и могу много више да се посветим овом дијелу посла“.

Оно што предстоји и што са радошћу ишчекује су сајмови. Понајвише, јер су јој сајмови прије четири године били потврда да то што ради има смисла.

„У почетку сам радила са свекрвом, која нажалост више није са нама. Сјећам се октобра те 2014. године, када смо, потпуно спонтано учествовале на првом сајму у Невесињу. Одржавао се „Четврти Сајам жена са села“ и ми смо одлучиле да се пријавимо и пробамо. Могу слободно рећи да су те жене, организатори, посјетиоци, били наш вјетар у леђа, јер свако ко је прошао крај нашег штанда није крио одушевљење. Учествовале смо касније и на Другом Међународном сајму„ Creativa is OK“ у Мостару, присјећа се Жанела тог периода, а посебно „Једанаестог Сајма прехрамбених производа и ручне радиности“ у Невесињу, гдје је освојила прво мјесто у категорији за најљепши штанд.

Како прича, све је то утицало да се још више активира, те за сваки нови сајам припреми бар по једну нову врсту ликера. Већину састојака за пића из њене домаће радиности већ је потопила и чека да одстоје, што је неопходно за њихов процес настанка, да би их потом оциједила и паковала.

Упоредо смишља и нове рецепте. Боравећи у природи анализира чиме би се од толиког богатства још могла позабавити, те својим производима додати и нека нова пића. Једно такво већ је у припреми – ликер од босиља. Истиче, да својим ликерима жели да осваја непца, те свима који ова ароматична пића пробају живот учини слађим и магичним, баш попут свих њених, с душом направљених напитака.

Књига рецепата чека својих пет минута

„Пошто имамо своје засаде лаванде, бавим се и паковањем ове, по многима омиљене украсне биљке, у виду сувенира са натписима о Херцеговини. Прије сам је паковала у украсне врећице које је везла моја свекрва. Нажалост, нисам стигла од ње да научим да везем, али ми је зато оставила рецепте којима нема броја. Када кажем рецепте мислим на све, од хране, ликера, сокова, зимнице до чајева и мелема из народне медицине. Највећа ми је жеља да их једног дана објединим да чувају сјећање на њу. Искрено се надам да ћу у томе успјети. Била је заиста дивна жена, која ме је много чему научила“, сјетно говори Жанела Пажин.

Најтраженији ликер од кадуље

„Међу ликерима од љековитог биља мени је најдражи онај од кадуље. Истовремено, највише га купују и наши људи који живе ван Херцеговине. Осим што је укусан, мислим да у њему осјете мирис завичаја, те га стога толико и траже. Да бих правила ликере од љековитог биља, прилично сам се распитала и читала о томе. Такође, пошто у овим нашим крајевима љековитог биља имамо у изобиљу и растемо уз то да чим се неко пожали на нешто, онај други одмах му говори шта је добро „за ту бољку“, и то су ми била драгоцјена сазнања“.

Природна невенова маст

Жанела Пажин прави и домаћу невенову маст. И ту се задржала на старом породичном рецепту.

„Научила сам од оца, који тврди да му је то једини лијек за вене. Препоручује се и за испуцалу кожу пета, лактова и слично. Припремам је потпуно природно од свјежих цвјетова невена и домаће неслане свињске масти. Овај обичан, старински рецепт, одавно примјењујемо. Ипак, не могу да одолим, па и овдје експериментишем. Додајем лаванду због мириса или восак за чврстоћу. Не могу ништа да покваре, само допринесу да крема буде још љепша. Ово је још један начин на који могу да испољим креативност и препустим се машти. Истовремено, увијек провјерим шта се све смије или може додати у маст“.

Маја БЕГЕНИШИЋ/Глас Требиња

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Свака част! Reply

    Сјајан пример како се може кад се хоће! Желим породици Пажин много успеха и да им потомци направе занатску/полу-индустријску производњу неких од ликера и других производа. Дивно је што користи српски језик у натписима, за разлику од „Радио Требиња“ у углу слике.

Оставите коментар