ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

ДАРКА ДЕРЕТИЋ О КУЛТУРИ СЈЕЋАЊА: Пјесници су најхрабрији слој нашег друштва! (ВИДЕО)

  • На штанду Представништва РС на овогодишњем Сајму књига 26. октобра 2019. године промовисан је зборник радова Српска поезија страдања и патње коју је издао Центар за културу и информисање Фоча.


Приређивач овог дјела Раде Р. Лаловић је истакао да је оваква поезија најизраженија у ратним и поратним временима, али да је и веома важна за формирање културе сјећања.

– Срби су с времена на време склони да се самокритикују и да нихилистички оцјењују своју прошлост. Колико год урадили да у културној свијести народа урадимо нешто, неријетко се чује да не знамо да цијенимо и поштујемо стара времена, догађаје и људе који због учињеног дјела треба да остану упамћени – рекао је Лаловић који се осврнуо на особености фочанске локалне заједнице.

С генерације на генерацију преноси се шта је све локално српско становништво преживјело у Првом свјетском рату, а доживјели су све врсте најтежих злочина над њима: стријељања, вјешања, хапшења, одвођење у специјализоване логоре широм Европе, присилно расељавање, чишћење границе, заразне болести, неродне године, глад, паљење, рушење имовине. Да се ради о неким другим народимам а не о Србима, само ти догађаји били би довољни да се међународна заједница забрине јер је на дјелу било државно организовано уништавање једног малог народа у ратном вихору за који нијесу криви. Без имало ограда може се утврдити да се ради о најтежим злочинима над цивилним становништвом, до оцјене да је ријеч о планираном геноциду – истакао је Лаловић.

Он је додао да је српски народ у Фочи имао сличну судбину, као и тешка искушења током грађанског рата у Босни и Херцеговини.

– Култура сјећања подразумјева однос према прошлости узимајући у обзир и садашњост и будућност. Данас нам је неопходна доградња постојећег система сјећања, јер без осавремењавања чувања културног идентитета нације није могуће сачувати ни људе ни споменике. Први корак у стварању и обликовању културе сјећања требало би да буду јасне и опште прихваћене чињенице о одређеним историјским догађајима и личностима, а то је примарни задатак историографије – закључио је Лаловић.

Један од аутора овог зборника Дарка Деретић је истакла да култура сјећања треба да буде главна преокупација српске културе данас на почетку двадесет и првог вијека.

– Без културе сјећања тешко ћемо сачувати свој национални идентитет, који је у кризи више него икада – рекла је Деретићева. Она је поменула Ломпарово дјело “Дух самопорицања” које потврђује да своје жртве не цијенимо нити о њима довољно знамо.

– Свједоци смо тежњи да се умањује број јасеновачких жртава, али оно што ме је посебно изненадило је да у таквом пројекту учествују неки значајни Срби, између осталих, чак и један владика. Мислим да је то прави показатељ нашег духа порицања – рекла је Деретићева и истакла чињеницу да су управо пјесници први имали храбрости да проговоре о српским стратиштима, као и да су многи од њих због тога доживјели и прогоне.

 

– Мој рад у овој књизи посвећен је пјесмама са мотивом страдања у Глини и обухвата пјесме Милоша Јанковића, Слободана Јовића Ивана В. Лалића. Оно што је кључно је у овој поезији је однос према ћутању и према религиозности. Важно је да не развијамо у себи оно што није хришћански – осветољубивост, али морамо да чувамо сјећање на наше жртве. Свака озбиљна национална култура мора да има континуитет, да се базира на прошлости, укључи садашњост и будућност да би се сачувала колективна свијест о страдању. У ту мисију мора да се укључи и наука и политика и историографија или како то јасно прецизира Ломпар, ово мора да буде тема која ће да окупи српску елиту. То је једини начин да опстанемо као народ – закључила је Дарка Деретић.

Милана Ступић, такође, један од аутора, рекла је да се у свом есеју у књизи бавила страдањем српског народа кроз поезију у смислу кутурног идентитета, тј. очувања културног идентитета кроз поезију.

– Културни идентитет се манифестује у материјалном и духовном облику. Материјална манифестација подразумјева физички израз једне културе, као што је архитектура, а духовно чини језик, музика, култура, књижевност и обичаји- рекла је Ступићева.

О Зборнику је говорио и рецезент Миленко Тодовић који је указао на то да утисак наводи на помисао да су љубав, патња, бол и страдање у самом врху поетских тема. Он је истакао да су ови појмови важни мотиви живота појединаца, група људи као и цијелих народа на свим странама свијета.

текст и фото: Трифко Ћоровић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина