DARINKA JANDRIĆ OTIŠLA U LEGENDU: Najstarija Srpkinja bila je član Udruženja Trebinjaca u Beogradu

DARINKA JANDRIĆ OTIŠLA U LEGENDU: Najstarija Srpkinja bila je član Udruženja Trebinjaca u Beogradu

  • U Beogradu je u 109. godini preminula Darinka Jandrić (devojačko prezime Krivokapić). Najstarija Srpkinja rođena 17. decembra 1910. godine u selu Aranđelovo, nedaleko od Trebinja, ujedno je bila i najstariji član Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić“ u Beogradu.

 

“Velika tetka, velika žena, velika majka, velika domaćica”, ovako je Vukašin Krivokapić pričao o svojoj tetki Darinki Jandrić, prema svim raspoloživim podacima najstarijoj Srpkinji, koja je danas preminula u 109. godini života.

Darinka Jandrić (devojačko prezime Krivokapić) rođena je 17. decembra 1910. godine u selu Aranđelovo, nedaleko od Trebinja. Kao jedno od petoro dece, do kraja života pamtila je svoje rodno mesto, porodično ognjište, ratna previranja i stradanja.

Sa samo četiri godine, u Prvom svetskom ratu, Darinka je sa porodicom izbegla u Peć, a potom i u Nikšić. Za života je prilično živopisno opisivala tragediju koja ih je snašla, kada su im zapalili kući i prognali ih.

Ipak, roditelji su želeli da deca budu obrazovana, te je Darinka osnovnu školu završila u Lastvi, a kasnije, kada je rat počeo, na zahtev komšije, poznatog narodnog heroja Vlade Šegrta, završila je i školu za bolničarku. Tako se kao mlada devojka, Darinka obrela u ustanku koji su podigli Vlado Šegrt i Sava Kovačević.

Od prvog dana bila je u ratu, zbog čega je kasnije dobila i spomenicu kao prvoborac. Kada se prisećala rata, o Savi Kovačeviću i Vladi Šegrtu, Darinka je govorila “Bili su dobri borci i junaci”.

Darinka Jandrić rođena Krivokapić bila je stariji vodnik I klase, nosilac partizanske spomenice od 1941. godine ordena za hrabrost i druga. Bila je kao bolničarka učesnik u bitkama na Neretvi i Sutjesci

Premda je iz Aranđelova krenula sa Desetom hercegovačkom brigadom, tokom ratnog perioda, ona je prošla i Sutjesku i Neretvu, prelazila je iz brigade u brigadu, te se našla u Bataljonskoj, Trećoj i Petoj proleterskoj brigadi, a naposletku i u diviziji Danila Komnenovića, čime je njen ratni put okončan.

Gostujući na Herceg.tv, Darinka je 2017. godine govorila da se rata nije plašila, te da se vodila parolom: “Ako poginem, poginem!”. Isticala je da je bilo bitno što nikoga nije izdala, čak ni kada je bila zarobljena od strane četnika.

Ponosna bolničarka bila je penzionisana sa činom starog vodnika, no ipak, ni to nije bilo dovoljno da dobije stan od države, a u poslednjim godinama živela je u stanu svog zeta Nebojše u Beogradu, kojeg je opisivala kao velikog čoveka koji joj je spasao život.

Nasmejana starica, iako obnevidela u poznim godinama, svaku priliku je koristila da se zahvali svojoj deci – sinu Rajku i ćerki Vukosavi, koji su je do poslednjeg dana pazili i čuvali, čak i kada je prebačena u Dom za stare u Zemunu.

Nakon rata, Darinka je upoznala ljubav svog života, kapetana prve klase Dušana Jandrića iz Knežice, nadomak Banjaluke. Pored dvoje dece koje su Dušan i Darinka dobili, ona je podigla i njegovu decu iz ranijih brakova, jer su im majke stradale od ustaške ruke. Darinka, ali i njena familija nikada nisu zaboravili ni stradale u ustaškom piru iz 1941. kada je čitava porodica Jandrić divljački ubijena, a kuća s 12 nastradalih spaljena.

Prema dostupnim dokumentima, zvanje najstarije Srpkinje sada je preuzela baka Nadežda Petrović sa Vračara, vitalna 107-godišnjakinja (rođena 1. januara 1912.) poznata po tome što je do skora vozila sobni bicikl, a i dalje čita novine na tabletu, sa potomcima ćaska preko Vajbera i ne krije da uživa u slatkišima.

Svojevrsni rekord drži Jelisaveta Veljković Cenka sa Senjaka, koja je u oktobru 2016. preminula u 112. godini.

Blic.rs

 

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
O autoru

Ostavite komentar




* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Mišljenja iznijeta u komentarima privatno su mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Slobodna Hercegovina