• Ексклузивно за СХ Добитник општинског признања за најбољег гостујућег спортисту у Билећи прича о односу са саиграчима и навијачима, родној Лозници, Џордану и Навару, објашњава како излази на крај са обожаватељкама…

Текст: Јелена Радмиловић

Данило Неговановић је провео годину дана у Билећи и то је било довољно да га општина Билећа прогласи за најбољег гостујућег спортисту у 2014. Његове бриљантне партије довеле су Хео у Премијер лигу БиХ. а он је форму одржао у континуитету и у најјачој конкуренцији у БиХ просјечно биљежи 18.5 поена, 2.8 скокова и 2.6 асистенција по утакмици.
Момак који је прије 26 година рођен у Лозници, висок је 189 цм игра на позицији “један” и “два”. Својим односом према дресу Хеа брзо је постао љубимац “Џукела”. У ексклузивном разговору за портал Слободна Херцеговина, Неговановић је нагласио да је та љубав обострана, јер како каже “никада раније није имао подршку тако добрих навијача”.

На почетку разговора осврнуо се на додијељено признање.

-Веома сам захвалан општини Билећа што ми је указана таква част. Сигурно ће ми ово признање бити подстрек за наставак каријере. У сваком случају, свестан сам да поред части признање доноси и нове обавезе које ћу се потрудити да испуним.

Како си доспио у Билећу?
– У првом делу прошле сезоне гостовао сам са својим тадашњим клубом Дрином из Зворника и у постигао 30 поена. И тада се осетило да ми ова средина прија. Људима из Хеа је тај меч био најбоља препорука да ме позову.

Свиђа ли ти се Билећа?
-Свиђају ми се људи који овде живе. Херцеговци су врло љубазни и прихватили су ме као свога. Уосталом и ово општинско признање то потврђује.

Шта ти мислиш о Хеу?
– ХЕО је добар клуб, организован са квалитетним људима који га воде. У клубу влада добра атмосфера. И на тренинзима и на утакмицама фокусирани смо да остваримо задате циљеве и искрено се надам да ћемо поправити стање на табели до краја сезоне.

Какве су “Џукеле”?
– Најбољи навијачи пред којима сам играо и мислим где год да наставим каријеру да нећу срести боље.

Од када тренираш кошарку?
-Кошарку сам почео тренирати као клинац са 7 година и сасвим сам сигуран да и када завршим каријеру, ако не другачије, са пријатељима ћу играти кошарку јер је постала део мене.

Да ли си током одрастања имао неки узор?
– Увек сам се дивио играчима који су “мозак” тима. Као клинац обожавао сам Џордана, а након тога највише уживам гледајући Навара.

Колико често стигнеш да посјетиш родну Лозницу и колико ти недостаје?
-Посећујем је кад год имам времена и могућности. Билећа је лепа, али недостају ми породица и пријатељи недостају.

А мамина кухиња?
-Ех, мало.

Какав си био ђак? Како си усклађивао кошарку и школу?
-Ја сам професор спорта и физичког васпитања. Завршио сам ДИФ у Новом Саду. Уз добру организацију све може да се постигне.

Јеси ли радио у струци?
-Надам се да ћу наћи посао кад окончам играчку каријеру.

Како се бориш са обожаватељкама?
-Имам обожаватељке. (Смех). Нисам то знао!

Какву музику слушаш и гдје излазиш у Билећи?
-Слушам рок, а изађем у Липу или Јазбину.

Који је твој животни мото?
-Никад не одустај.