ДАНИЛО КОВАЧ: По чему су наше школе боље од британских

ДАНИЛО КОВАЧ: По чему су наше школе боље од британских

  • Требињац Данило Ковач, професор Гимназије Бањалука и асистент Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, дипломирао је на Одсјеку за историју поменутог факултета са најбољим просјеком у својој генерацији. Учесник је бројних образових семинара и обука у Лондону, Риму, Напуљу, Трсту, Берлину, Бухенвалду, Паризу, Перону, Бечу, Сарајеву и Бањој Луци.

У бањалучкој Гимназији предаје историју на енглеском језику у програму међународне матуре, а предавања из историје на италијанском језику држао је више пута ученицима и професорима из бројних италијанских гимназија. Добитник је престижне Чивнинг стипендије – Стипендије Владе Велике Британије за академску 2018/2019. годину, што му је омогућило да мастер студије из методике наставе историје заврши на Институту за образовање, Универзитетског колеџа у Лондону – најбоље вискообразовне институције на свијету за област “образовање”, према свјетској QС ранг листи универзитета. За пријем на ту престижну високошколску институцију помогле су му препоруке угледног историчара Горана Латиновића – проректора Универзитета у Бањој Луци, те Марк Вандер Линдена, професора Универзитета у Кембриџу.

Током боравка на лондонском Институту за образовање, Данило Ковач је имао прилику да учествује у британском образовном систему како у својству мастер студента, тако и у улози предавача у неким од најбољих британских средњих школа. Након завршених студија одабрао је да се врати у Бањалуку и да своје знање и искуство стави на располагање својим ученицима, студентима и колегама.

  • Која је основна разлика између нашег и британског средњошколског система?

Када су у питању средње стручне школе, у Британији се више него код нас инсистира на стручној пракси након које би ученици били оспособљени за занат за који се школују. Значајне разлике постоје у раду образовних институција које су у рангу наши гимназија. За разлику од наших опширних гимназијских планова и програма, настава у Великој Британији фокусирана је на мањи број тема, које се обрађују интердисциплинарно – што значи да се иста наставна тема сагледава детаљно и вишеслојно, из различитих углова, те кроз призму више наставних предмета. Такав приступ има своје предности и мане. Наши ученици имају шире опште образовање након завршене гимназије, те добру подлогу за већину студијских програма. Са друге стране, детаљно и вишеслојно обрађивање мањег броја тема, као што је то случај у британском школству, те у Међународном програму бањалучке Гимназије, омогућава да академско знање не буде циљ само за себе, вец и подлога за остале образовне циљеве – морално и грађанско образовање ученика, критичко размишљање те прецизно писмено изражавање. Испуњавање ових захтјева су неки од сегмената на које се своде предности британског школства.

  • Да ли је могуће те предности британског образовања примијенити у нашем школству?

Ми наставници у националним програмима балканских земаља неријетко сматрамо да смо испунили своје циљеве ако ученици усвоје одређен број информација. Медјутим, у Великој Британији то је само први слој. Тек вишеслојно знање има потенцијал да образује метод на који млади људи размишљају и формирају ставове. Такво знање утиче на начин на који ученици перципирају себе, свијет који их окружује, те сваку информацију коју добијају на улици, у школи, породици, медијима. Ако говоримо о сегментима образовања које треба унаприједити у том контексту, на првом мјесту стоји развој критичког мишљења.

Школе у Великој Британији, те међународни програм који постоји у бањалучкој Гимназији инсистирају на формирању критичког мишљења ученика. Наиме, довољан број академских примјера треба да омогући ученицима да врше генерализације – свакако уз опрез који свака генерализација носи са собом. Када су у питању друштвене науке, изучавање примјера негативних друштвених феномена, темељита анализа и упоређивање њихових сличности и разлика омогућавају ученицима да генерализују – односно препознају генералне знакове негативних социјалних појава у ком год облику се оне појаве у садашњости или будућности. Чувени британски теоретичар образовања, Мајкл Јанг, сматра да значајан дио бенефита проучавања природних наука такође лежи у оспособљавању ученика да генерализују у оквиру тих наука.

Поред принципа генерализације, академско знање има потенцијал да утиче на формирање моралних принципа ученика. Потом, најбоље британске школе се труде да ученике подстакну на грађански активизам. Кроз академске примјере настоји се указати на штетност пасивног става младих људи који се подстичу да буду активни учесници либералне демократије те имају свој став по сваком питању.

Сегмент на коме се такође инсистира унутар британског образовног система јесте и прецизно и аргументовано писмено изражавање. Писмено изражавање је темељ на коме почива британско образовање од основне школе до универзитетског нивоа. Мислим да у нашем школству тај сегмент није довољно изразен ни у високом образовању, а још мање у средњим школама. Предности које са собом носи овај дио образовања су небројиве.

  • Да ли британско образовање може бити узор образовању земаља нашег региона?

Не сматрам да британски систем, који се такође суочава са бројним изазовима, треба прекопирати. Сјајно би било искористити неке од његових предности те их искомбиновати са позитивним аспектима нашег образовања као и нашег система вриједности. Желим да вјерујем да су људи који тренутно спроводе реформу гимназија у Републици Српској већ препознали важност неких од образовних сегмената које сам поменуо и да ће реформа успјешно наставити да модернизује наше школство.

  • Који су то изазови са којима се суочава британско школство?

Сматрам за своју велику привилегију што сам био дио британског образовног система који је обликовао не само мене као педагога, већ и унаприједио многе аспекте моје личности. У том контексту велику захвалност дугујем Чивнинг фондацији која је покрила цјелокупне трошкове мог школовања и живота у Лондону.

Међутим, неопходно је рећи да се и британско образовање тренутно суочава са бројним изазовима. Вриједност образовних институција одређена је ранг листама које се спроводе сваке године. Добар пласман на ранг листи условљен је добрим резултатима ученика. Како би постигли што боље резултате, на ученике и наставнике се врши велики притисак.

Пракса која је готово редовна јесте да наставници усљед тог притиска, те бројних административних обавеза, напуштају свој позив након пет-шест година и желе се бавити неким другим занимањем. Та појава је тренутно уочена као проблем и ради се на томе да се наставнички посао учини атрактивнијим. Тренутно се воде расправе о положају и зарадама наставника, а у току је велика медијска камања која охрабрује људе да одаберу наставнички позив.

Када је у питању високо образовање, изазови су знатно другачији. Професори који својим публикацијама највише доприносе пласману универзитета на ранг листама су у позицији да одређују посебне услове за свој рад. Они често одбијају да раде са студентима и посвећују се искључиво објављивању публикација. Са друге стране, универзитети запошљавају мање “плодне” професоре да раде са студентима. На тај начин универзитети стављају рад са студентима на друго мјесто.

  • Увођење предмета вјеронаука изазвало је велике полемике у образовним круговима Републике Српске. Какав је Ваш став по том питању?

У складу са демократским принципима, британско образовање инсистира на важности постојања различитих мишљења у академским сферама. Ми студенти британског Института за образовање имали смо обавезу слушати и проучити двије сасвим супротне теорије о сврси образовања – као суштинском и најважнијем образовном сегменту. Два професора који су аутори тих теорија и који годинама воде академску дебату представили су своја учења један за другим. Инсистирање на важности заступљености различитих академских гласова се преноси са универзитетског нивоа на средње и основне школе. У овом контексту усудио бих се позитивно оцијенити увођење предмета вјеронаука у средњим школама Републике Српске. Ученици имају прилику чути различита тумачења о настанку свијета, као и о многим другим важним питањима из различитих наставних предмета. Такође, ученици имају слободу при одабиру предмета веронаука или култура религија.

Т. Ћоровић

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина