• Света мученица Татијана, коју СПЦ и вјерници славе данас, била је дјевица која је свој живот посветила Богу. Умрла је у најгорим мукама.

Рођена је Римљанка, од високородних родитеља. Отац јој је био побожни хришћанин и Татијану је васпитао у побожности. Када је одрасла није хтјела да се удаје, јер се уневести у Христу. Дјевица Татијана служила му је дан и ноћ постом и молитвом умртвљујући своје тијело и подвлашћујући га духу.

Служила је у цркви, и постављена је за ђаконису.

Тадашњи цар Александар био је неодлучан у вјери. Његове слуге пред њега су један дан извеле Татијану дјевицу у Аполонов храм да се поклони. Она се помолила Христу и одмах се догодио земљотрес, од кога ја пао идол и разбио се у комаде а из њега излетио и ђаво и побјегао. Срушио се и један дио храма који је убио многе незнабожце. Након тога Татијану су извели на суд и мучење.

Татијану су сурово мучили – шибали је, сјекли јој месо, стругали жилетом, очи јој извадили кукицама и бацали је у тамницу.У тамници јој је Бог слао анђеле који су јој лечили ране, тако да се Татијана свако јутро јављала мучитељима потпуно здрава.

Према предању, док су је тукли мучитељи су трпјели велику бол јер је била тврда као наковањ, али су по наредби наставили да је муче. Док су је сјекли жилетима из њених рана није потекла крв, већ млијеко и почео је да се шири диван мирис.

У једном тренутку им се отворише очи и око Татијане су угледали четири анђела. Након тога осморица њих почели су да вјерују у Христа, због чега су и они мучени и убијени. Једном су је бацили пред лава, међутим, животиња је почела да се умиљава и ништа јој није урадила. Бацали су је у огањ, али су је опет анђели спасили, а слуге остадоше мртве.

На крају, довели су и њеног оца и посјекли обоје мачем. Упокојила се око 225. године и увенчена је бесмртним вјенцем славе.