Да ли ће Пребиловци икада живети у миру: Зашто је нападнут Миленко Јахура?
НАСЛОВИ

Да ли ће Пребиловци икада живети у миру: Зашто је нападнут Миленко Јахура?

  • Вербални напад на предсједника Српског националног друштва „Пребиловци” Миленка Јахуру и увреде које су му упућене само зато што је Србин, приликом недавне посјете родном селу код Чапљине, у Федерацији БиХ, парадигма су политике која траје годинама и чији је циљ – спријечити повратак Срба на њихова вјековна огњишта, сматра предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

prebilovci-7

Извор: Јадовно/Срна
„Читава наша Српска Крајина доживјела је судбину Пребиловаца. У овом посљедњем грађанском рату завршено је оно што екстремни националисти нису успјели да остваре за вријеме Другог свјетског рата. Дошло је до етничког чишћења српског становништва са подручја Федерације БиХ и Хрватске. уз `благослов` и подршку Ватикана и неких других земаља, првенствено Њемачке и САД”, рекао је Будимир за Срну.

Он је констатовао да су двојна мјерила и непоштовање основних људских и грађанских права када су Срби у питању готово свакодневна појава.

„Не беру неки други људи само плодове туђег рада, него још увијек живе у кућама и становима оних које су насилно истјерали. Наша очекивања да ће се ситуација поправити након уласка Хрватске у ЕУ изневјерена су. То су коначно сада увидјели и они који су били представници Срба или матична држава Србија која је без условљавања отворила врата Хрватској према чланству у ЕУ”, навео је Будимир.

Он сматра да су посљедња дешавања и резолуције које је донио хрватски Сабор и Европски парламент у вези са лидером Српске радикалне странке Војиславом Шешељем само најава онога што очекује Србију на путу према чланству у ЕУ.

Предсједник Српског националног друштва „Пребиловци” Миленко Јахура, приликом недавне посјете овом селу код Чапљине, вербално је нападнут и упућене су му увреде на националној основи.

Он је рекао Срни да га је напао један Хрват, који је ушао у приватни посјед српске породице у Пребиловцима да бере дивљи нар, а на упозорења Јахуре да то не чини он је запријетио да ће га физички напасти и вријеђао га на националној основи.

„Рекао је: `Више немаш ништа овдје, ово је Хрватска!`. Мислим да је ријеч о истом насилнку, `хрватском бранитељу`, који је прије три и по године, на Спасовдан, храмовну славу, пријетио нашем тадашњем свештенику у Чапљини, захтијевајући да са звоника скине заставу СПЦ и поручујући му да `иде у Бањалуку`. Полиција, чија је зграда преко пута цркве, није ни тада реаговала због грубог насилничког чина”, каже Јахура.

Пребиловци и његови становници, због стравичног погрома 1941. и 1992. године, представљају симбол страдања српског народа у БиХ.

У Пребиловцима данас има шездесетак сталних становника и двадесетак који ту бораве повремено.

Навршиле су се 73 године од страдања Срба из Пребиловаца. Тих августовских дана 1941. године 3.000 усташа блокирало је село и сакупило народ у мјесну школу „Краљ Милутин” са обећањем да ће их преселити у Србију.

Одатле су их транспортовали до Чапљине и логора Силос на Модричу, а потом жељезницом до Шурманаца и, умјесто у Србију, до јаме Голубинке у брду између села Шурманци и Међугорје.
Мјештани који су се склонили у брда око села, испред првог налета усташа, или у мочварне предјеле Хутова блата убијани су на још 48 мјеста у селу и његовој околини.

prebilovci-7prebilovci-7Од 1.000 становника села убијено је више од 800, док је преживјело августовски погром свега 172 Срба.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина