Слободна Херцеговина » ЧУВАР ЗЕЈТИНЛИКА ДОБИЈА СРПСКИ ПАСОШ

ЧУВАР ЗЕЈТИНЛИКА ДОБИЈА СРПСКИ ПАСОШ

  • Чича Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну, добиће српски пасош, признање за вишедеценијско бдење над хумкама наших војника изгинулих на Солунском фронту.

Влада Србије њему ће ових дана додијелити држављанство Србије за вишедеценијску посвећеност у чувању 8.000 гробова српских ратника и, с посебном љубављу, његовању успомена на њих.

„Поштовање и дивљење према јунацима наследио сам од деде Сава, па оца Ђура који су пре мене чували заставу српске славе на овом непрегледном пољу туге и поноса. Они су ме заветовали да ту заставу чврсто држим, јер док заставу држиш, држи и она тебе. То је тако у нашем народу. Ми, Михаиловићи, јесмо родом са Грбља код Боке Которске, али смо се увек звали и сматрали Србима. Ништа друго, само Срби“, причао је раније деда Ђорђе.

Он сам дуже од шест деценија чува и брине о хумкама српских војника који су током пробоја Солунског фронта положили живот. На овом српском војничком гробљу он и данас стражари и сваког јутра подиже српску заставу над уснулим војничким пуковима.

„Служим их као да су живи. Част је служити на оваквом месту где су испод сваке стопе њихове кости. И судбине које преносе њихови потомци, кад из Србије дођу. А нема одакле не долазе. Донесу какав белег из родне куц́е, завичајну ракију, кутију дувана. Остану овде читав дан, слушају стихове које им казујем. Заплачу, а ја им поручим: није суза, децо, за овакве јунаке. Ваше је да их памтите и поносите се њима“, причао је Ђорђе.

И када су му године озбиљно начеле здравље, Ђорђе се тада помирио да је време да напусти стару, камену куц́у на гробљу, гдје се родио. Прије коју годину преселио се у стан стотинак метара уз улицу, изнад.

Његова супруга Светлана, Гркиња којој је дао ово српско име, говорила нам је када смо га посјетили, а тада је дисао уз помоћ боце с кисеоником, да чим устане отвара врата на тераси, гледа у гробље и већ око пет ујутру спушта се на Зејтинлик. Повијен, помоћу штапа и свако јутро исто – отвара капију, подиже заставу, отвара маузолеј и чека потомке ратника да им још понешто исприча о славној прошлости.

Када је прије две године обиљежавана стогодишњица пробоја Солунског фронта на Зејтинлику, Ђорђе Михаиловић је у својој деведесетој све вријеме, стојећи на сунцу, пропратио церемонију обиљежавања јубилеја. Узалуд су му нудили и чак доносили столицу „да мало одмори“, одбио је – војнички.

„Ово је дан и ово је мјесто кад сви треба да стојимо“, казао је.

Фронтал.рс

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина