• У знак поштовања мјера безбједности поводом корона вируса, Удружање бораца ратова од 1990 године Црне Горе  неће 24. марта обиљежити 21 годину од НАТО агресије полагањем вијенаца на споменике палим борцима 1991/1999. године, већ ће то учинити на дан Удружења 15. септембра текуће године.

Но и да смо то хтјели, споменици у касарнама Војске Црне Горе били би недоступни. Наиме, на јавни захтјев Удружења предсједнику Владе Црне Горе да Министарство одбране на дан агресије на СРЈ одобри полагање вијенаца на споменике палим борцима у касарнама Војске Црне Горе, добили смо негативан одговор од начелника  Генералштаба Војске Црне Горе, бригадног генерала Драгутина Дакића. У двије реченице, без образложења, Удружење је обавијештено да ће се полагање вијенца „одобрити само породици погинулог војника Александра Саше Стајића“, те да „организацијама, удружењима и физичким лицима неће бити дата сагласност за улазак у објекте Војске Црне Горе наведеним поводом“.

Како се ради о дискриминацији и демонстрацији силе сарадника НАТО-а обољелих од вируса издаје, Удружење ће предузети низ мјера да се заробљени споменици у касарнама ВЦГ ослободе и приведу намјени одавања почасти борцима  погинулим у отаџбинским ратовима 1991/1999.

Начелник Дакић би морао да зна да се истина не може заробити, нити од судбине побјећи. Саши Стајићу из Београда суђено је да 24.3.1999. погине као војник Војске Југославије од пројектила НАТО-а у Црној Гори, а Његомиру Марашу из Бијелог Поља да истог дана као млађи водник прве класе полиције погине у борби са албанским терористима на Косову и Метохији. Својом погибијом, упркос сврставању црногорског државног врха на страну НАТО-а, посвједочили су вјековно заједништво народа Црне Горе и Србије и савезништво њихових ратника и изборили се за право на једнак третман пред Богом и људима.

Подсјећамо да је у злочиначком подухвату албанских терориста, НАТО и оружаних снага Албаније 1998/1999, погинуло преко 1000 припадника Оружаних снага Југославије. Међу њима су 52 борца из Црне Горе – 42 војника Војске Југославије (ВЈ) и 10 полицајаца Министарства унутрашњих послова Србије. Њих 42, од којих 15 током служења војног рока, погинули су на територији Србије. У Црној Гори, обављајући војнички задатак, страдало је 10 припадника  ВЈ. Такође, у намјерном вођењу рата против цивилног становништва, убијено је преко 1200 цивила, међу којима су и троје дјеце и троје одраслих из маленог Мурина.

Свима њима нека је слава с надом да ће  НАТО убицама и његовим ратним савезницима, међу којима је и званична Црна Гора, бити суђено.

Подгорица, 22.март 2019. године

Радан Николић, директор