Че­до­мир Ан­тић: Са­мо­стал­на, слободна...

Че­до­мир Ан­тић: Са­мо­стал­на, слободна…

  • Вла­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске схва­та­ју да је ме­ђу­на­род­но при­зна­та не­за­ви­сност не­мо­гу­ћа без по­др­шке ве­ли­ких си­ла, али са­мо­стал­ност и тра­јан ста­тус пред­ви­ђе­ни су Деј­тон­ским спо­ра­зу­мом

cedomir-antic-nova

Ко­нач­на суд­би­на Ре­пу­бли­ке Срп­ске би­ће од­лу­че­на то­ком на­ред­них не­ко­ли­ко го­ди­на. Су­о­че­на са по­ли­тич­ким при­ти­сци­ма Сје­ди­ње­них Др­жа­ва и Не­мач­ке, су­сед­ним ве­ли­ко­др­жав­ним на­ци­о­на­ли­зми­ма, еко­ном­ском кри­зом, уну­тра­шњим про­бле­ми­ма… Срп­ска ће у на­ред­ним го­ди­на­ма пред со­бом има­ти не­пре­мо­сти­ва ис­ку­ше­ња или те­шке из­бо­ре. Ако се ње­не вла­де од­лу­че на че­ка­ње, ка­кав је слу­чај већ био у свим дру­гим кри­за­ма ко­је су по­тре­са­ле оста­ле де­ло­ве срп­ске на­ци­је, ова кри­за ће тра­ја­ти ду­го и њен крај ће би­ти пред­ви­ди­во лош.

Вођ­ство и на­род Ре­пу­бли­ке Срп­ске то­ком про­те­кле два­де­сет и че­ти­ри го­ди­не ни­су че­ка­ли. У те­шким окол­но­сти­ма, по­не­кад са­ми на све­ту, ус­пе­ли су да се из­бо­ре за сво­ју др­жа­ву. Све­сни да ће би­ти свр­ста­ни ме­ђу ста­нов­ни­ке па­кла – че­сто упра­во од стра­не оних ко­ји де­це­ни­ја­ма ло­же па­клен­ске ва­тре на ово­ме све­ту. До­но­си­ли су те­шке и суд­бо­но­сне од­лу­ке, по­не­кад жр­тву­ју­ћи гра­до­ве и кра­је­ве у ко­ји­ма су Ср­би жи­ве­ли сто­ле­ћи­ма. По­на­ша­ли су се дру­га­чи­је од бе­о­град­ских вла­да ко­је су др­жа­ву углав­ном схва­та­ле као да­тост а власт као ко­рист.

У по­не­де­љак је те­ро­ри­стич­ки на­пад на по­ли­циј­ску ста­ни­цу у Звор­ни­ку отво­рио ста­ре ра­не. Не сум­њам да ће овај на­пад на срп­ску по­ли­ци­ју мно­ги упо­тре­бља­ва­ти ка­ко би оспо­ри­ли по­тре­бу за ње­ним по­сто­ја­њем. Ли­це­мер­је је ве­ли­ко: ка­да је пре је­да­на­ест го­ди­на се­дам од­сто укуп­ног ста­нов­ни­штва Ко­со­ва и Ме­то­хи­је из­вр­ши­ло по­гром над Ср­би­ма он­да је ве­чи­та не­мач­ка по­сла­ни­ца у Европ­ском пар­ла­мен­ту го­во­ри­ла ка­ко је то раз­лог да Ко­со­во што пре до­би­је ме­ђу­на­род­но при­зна­ње. Де­це­ни­ју ра­ни­је ње­не ко­ле­ге су при­зна­ле Бо­сну твр­де­ћи да ће та­ко „спре­чи­ти бес“ та­мо­шњих Ср­ба ко­ји­ма су си­лом оспо­ре­на устав­на пра­ва. Да­нас исти они ко­ји су Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, про­тив­но во­љи ње­них ста­нов­ни­ка, на­мет­ну­ли Фе­де­ра­ци­ју БиХ, де­сет кан­то­на и ди­стрикт Брч­ко, го­во­ре о „не­функ­ци­о­нал­но­сти ше­сна­ест слу­жби без­бед­но­сти“.

На два­де­се­ту го­ди­шњи­цу зло­чи­на у Сре­бре­ни­ци, гну­сног на­сле­ђа ко­је ће за­у­век ти­шти­ти наш на­род, не­мо­гу­ће је не се­ти­ти се ка­ко су Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, Хр­ват­ска и Ко­со­во при­зна­ва­ни упр­кос је­зи­вом на­сле­ђу зло­чи­на над Ср­би­ма. Та­да нам је об­ја­шња­ва­но да тре­ба „гле­да­ти у бу­дућ­ност“, зло­чи­ни су ума­њи­ва­ни и ре­ла­ти­ви­зо­ва­ни… Упра­во од оних европ­ских др­жа­ва ко­је ни­су у ста­њу да се ни да­нас су­о­че с ко­ло­ни­јал­ним на­сле­ђем а ко­је пла­ћа­ју ве­ли­ке сво­те да би на­ше зе­мље мен­тал­но и да­ље би­ле у 1991. или 1995. го­ди­ни.

Шта же­ли Ре­пу­бли­ка Срп­ска? Сло­во де­кла­ра­ци­је о сло­бод­ној и са­мо­стал­ној Ре­пу­бли­ци Срп­ској сва­ка­ко је нај­ве­ћи по­тен­ци­јал­ни до­при­нос пра­вед­ној ста­бил­но­сти и де­мо­крат­ској бу­дућ­но­сти Бо­сне и Хер­це­го­ви­не учи­њен то­ком про­те­кле де­це­ни­је. Срп­ска ће овим до­ку­мен­том пред­ло­жи­ти ко­нач­но фор­ми­ра­ње Бо­сне и Хер­це­го­ви­не као др­жав­не уни­је. Срп­ска тра­жи да од­лу­ке ви­со­ких пред­став­ни­ка – пре­жи­ве­ле уста­но­ве ко­ја иза се­бе одав­но не­ма је­дин­стве­ну по­ли­ти­ку Ује­ди­ње­них на­ци­ја – бу­ду до­ве­де­не у склад са Уста­вом БиХ. Уко­ли­ко ни­је мо­гу­ће спо­ра­зум­но ус­по­ста­ви­ти функ­ци­о­на­лан устав ка­кав је за­ми­шљен у Деј­то­ну и по­ка­зао се као тра­јан, Срп­ска пред­ла­же ре­фор­му не­у­спе­шне Фе­де­ра­ци­је БиХ – ства­ра­ње бо­шњач­ког и хр­ват­ског ен­ти­те­та и ус­по­ста­ву за­јед­ни­це три ме­ђу­на­род­но при­зна­те др­жа­ве. Зар ни­је упра­во то пут ко­ји је Европ­ска уни­ја бар пет пу­та при­ме­ни­ла у Ју­го­сла­ви­ји и Ср­би­ји?

У Ре­пу­бли­ци Срп­ској по­сто­ји ап­со­лут­но је­дин­ство око ње­не др­жав­не бу­дућ­но­сти. Вла­сти схва­та­ју да је ме­ђу­на­род­но при­зна­та не­за­ви­сност не­мо­гу­ћа без по­др­шке ве­ли­ких си­ла, али са­мо­стал­ност и тра­јан ста­тус пред­ви­ђе­ни су Деј­тон­ским спо­ра­зу­мом. Си­ро­ма­штво са ве­ков­ном тра­ди­ци­јом, плит­ки те­ме­љи де­мо­кра­ти­је, ко­руп­ци­ја, уну­тра­шње по­де­ле ко­је су де­лом си­сте­мат­ски под­сти­ца­не из ино­стран­ства, сва­ка­ко су те­шко оп­те­ре­ће­ње ове дру­ге срп­ске отаџ­би­не. Ипак, од 1992. до да­нас ње­не вла­де сле­де је­дан пут ко­ји је већ го­то­во де­це­ни­ју ја­сан и ко­јим сту­па­ју си­гур­ни­је не­го ра­ни­је. Тај пут во­ди ка ре­фе­рен­ду­му 2018. го­ди­не. Ре­фе­рен­ду­му ко­ји тре­ба да по­твр­ди устав и спо­ра­зум по ко­ме ен­ти­те­ти­ма при­па­да­ју сва овла­шће­ња, осим оних де­сет ко­ја су Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни прет­ход­но од­ре­ђе­на ме­ђу­на­род­ним спо­ра­зу­мом. Устав је не­сум­њи­во ста­ри­ји од по­је­ди­них ка­сни­је на­мет­ну­тих не­у­став­них за­ко­на и спо­ра­зу­ма.

Но­вем­бра 1918. срп­ско вођ­ство Бо­сне и Хер­це­го­ви­не до­не­ло је ду­го­роч­ну од­лу­ку про­тив­но во­љи свог на­ро­да. Док су сре­зо­ви про­гла­ша­ва­ли при­са­је­ди­ње­ње Кра­ље­ви­ни Ср­би­ји они су че­ка­ли ства­ра­ње ју­го­сло­вен­ске др­жа­ве. Ве­ли­ки Вла­ди­мир Ћо­ро­вић чак је из­ја­вио да „Бо­сна ни­је срп­ска зе­мља“ (Ср­би су у оно вре­ме би­ли ре­ла­тив­на ве­ћи­на ста­нов­ни­штва а срп­ско по­ре­кло де­ла му­сли­ма­на и ка­то­ли­ка би­ло је и њи­ма са­ми­ма не­сум­њи­во). По­сле­ди­це су би­ле ду­го­трај­не. У бу­дућ­но­сти не­ће би­ти ме­ста за но­ву та­кву гре­шку. Они ко­ји је бу­ду по­чи­ни­ли од­го­ва­ра­ће пред бу­ду­ћим по­ко­ле­њи­ма у ве­ко­ви­ма ко­ји ће до­ћи.

Извор: Политика / На­пред­ни клуб

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина