• На Клобуку, код спомен капеле изграђене у помен на 162 борца црногорско херцеговачких батаљона погинулих 1915. године у борбама са аустроугарским јединицама данас је поводом Видовдана служен помен и одржан традиционални час историје.

Окупљеним Херцеговцима и Црногорцима обратили су се представници Удружења ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца, града Требиња, историчари и пјесници.

О значају Клобука говорила је Вера Брајић у име града Требиња, пјесници Перивоје Поповић и Божидар Вучуревић, Славко Горановић, представници Удружења Клобук и гости из Црне горе.

У спомен капели коју је, у знак сјећања на Клобучке јунаке, подигао Краљ Александар Карађорђевић 1926. помен су служили свештеници Мирослав Ратковић који је надахнуто бесједио о потреби чувања сјећања на пале јунаке и одржавању спомен капеле, као и свештеник Петар Крговић.

Организатори овогдишњег часа историје, на Видовдан на Клобуцима били су „Удружење добровољаца и ратника, ослободилачких ратова, њихових потомака и поштовалаца Клобук“ али и Црквена општина Грахово и Удружење Граховљана Стара Херцеговина.
Стари град Клобук налази се на платоу Миротињских греда изнад села Аранђелова и долине рјечице Сушице која протиче испод њених стрмих стијена. Саграђен је на природној тераси удаљеној око 500 метара од пута Требиње – Ластва – Вилуси – Никшић. Данас се до града стиже са сјеверозапада. Скрене се са магистралног пута за Никшић и крене шумским путем који су вјероватно градиле аустријске власти. На том путу налази се неколико препрека у виду зидова и артиљеријских гнијезда. У средњем вијеку и османском периоду приступ тврђави био је могућ једино са запада, са мање заравни која се зове Врмац, док су остале стране граду давале сигурност окомите литице.

С обзиром на свој геостратешки положај претпоставља се да потиче из предсловенског времена, иако се први пут помиње у X вијеку у познатом дјелу „Де администрандо империо“ од византијског цара Константина Порфирогенита, под именом Ормос у жупи Врм. У Љетопису попа Дукљанина град Клобук помиње се у контексту византијско-дукљанског сукоба 1042. године, као мјесто војних сукоба захумског кнеза Људовита и дукљанског Војислава. У средњем вијеку овим градом управљале су породице Зорке, Станковићи, Павловићи, те Косаче све до пада тврђаве под Турску власт 1477. године. Колико је Клобук био јако утврђење говори чињеница да је одолијевао турској војсци десет година након пада Требиња. Када је Турско царство изгубило Нови и Рисан, Клобук му је остао најистуренија тачка према Венецији. Од XВИИИ вијека у њему је било сједиште капетана, диздара, ага, заступника везира и обичних војника – пјешадије. Интересантно је да су сви клобучки капетани били из породице Капетановића, а заповједници из породице Беговића, такође досељене по паду Рисна.

Почетком XИX вијека овај град је поново поприште историјских догађаја у којима су учетвовале Турска, Русија, Француска и Британија. Утврђени град Клобук одолијевао је опсадама многих војски, али када је пред град стигла аустријска војска, није имао шансе против њеног моћног артиљеријског оружја. Аустроугарска војска је у десетодневном бомбартовању 1878. године потпуно разорила град.

Треба напоменути да је значај Клобука као пограничне тврђаве на важном путном правцу Приморје – унутрашњост Босне био и у томе што су његове трупе спречавале недозвољену трговину робе.

Извор: Требињеданас/ Р.Ми.