НАСЛОВИ

Браћа по крви: Сарадња Пребиловаца и општине Лидице у Чешкој


  • Меморандум о сарадњи општине Лидице, код Прага, и Пребиловаца, код Чапљине – два мјеста чији су становници скоро истријебљени током фашистичких злочина у Другом свјетском рату – биће потписан у петак, 12. јуна, потврђено је Срни у Српском националном друштву „Пребиловци“.

lidice

 

У име Пребиловаца, меморандум ће потписати Бранко Екмечић, предсједник Савјета Мјесне заједнице Пребиловци. Меморандим ће бити потписан у 18.00 часова у згради општине Лидице.

Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, представља најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи.

Градња храма у Пребиловцима, у чију крипту је положено више хиљада посмртних остатака Срба убијених у долини Неретве за вријеме Другог свјетског рата, почела је 1991. године.

Међутим, током 1992. године Хрватска војска предвођена генералом Јанком Бобетком минирала је крипту и багерима практично урадила све да се трагови злочина униште.

Иако је велики број моштију уништен сачувано је седам сандука. Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве канонизовао је пребиловачке мученике и од прошле године се славе као свети сваког 6. августа.

Спомен-храм у Пребиловцима поново се обнавља, захваљујући бројним донаторима. Међу њима велики је број Срба који су поријеклом из Херцеговине. Велику помоћ и подршку у изградњи храма пружила је Влада Републике Српске.

Планирано је да обновљени Спомен-храм у Пребиловцима буде освештан 8. августа.

Лидице су тешко пострадале послије убиства Хитлеровог протектора Чешке Рајнхарда Хајдриха. Атентат је извршен 27. маја 1942, а Хајдрих је умро од задобијених рана 4. јуна исте године.

Послије сумње за везу села са атентаторима, која није потврђена, Нијемци су одлучили да над Лидицама изврше стравичну одмазду. НЈено извршење започело је већ 10. јуна када је цјелокупно становништво села ухапшено, да би мушкарци затим били одвојени од жена и деце.

Тога и наредних дана стријељано је, без икакве кривице, 199 Лидичана, 192 мушкарца и седам жена. Послије три дана од хапшења Нијемци су одвојили мајке од дјеце.

Жене су одведене у логор у Равенсбрику, а дјеца, претежно, у логор у Хелмну у Пољској. Ту су поубијана у камионима-душегупкама. Дио деце је предат њемачким породицама на усвајање. Смртно је страдало 98 лидичке дјеце.

Послије рата пронађено је и враћено мајкама или другим сродницима 18-оро дјеце из села.

Према доступним подацима укупно је страдало или нестало 320 становника Лидица, односно 63,5 одсто становника.

Село је спаљено и експлозивом сравњено са земљом и тако потпуно уништено 1. јула 1942. године.

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар