Слободна Херцеговина » БОРА СТАНКОВИЋ ОТИШАО У ВЈЕЧНОСТ: Одлазак једног од посљедњих равногораца

БОРА СТАНКОВИЋ ОТИШАО У ВЈЕЧНОСТ: Одлазак једног од посљедњих равногораца

  • Ово што видите на слици, то су свима познате и доступне чињенице о животу и раду легендарног Боре Станковића, који се јутрос представио Господу.

Фото: Трифко Ћоровић

 

Оно што је мање познато и што нећете чути у нашим медијима, јесте да је његова смрт уједно и кончина једног од последњих српских равногораца, човека који се витештву учио и у рату, па тек онда на паркету.

Растао уз велики утицај оца, новосадског адвоката Василија Станковића (предратног опозиционара, члана ЦНК, команде Војводине при ЈВуО и учесника Башког конгреса 1944), Бора је такорећи од детињства прогрлио једнако људске и националне идеале.

Као да је предосетио да ће се светска бура ускоро прелити прелити и преко југословенских граница, Васа Станковић је у септембру 1939. сину саставио писмо са 12 савета, којем ће се он изнова и изнова, и као дечак и као момчић и као зрео и остварен човек враћати.

Тај дирљиви напис, у којем отац инстиктивно предосећа смрт, а сину оставља у аманет како да се у његовом одсуству самообликује („охолост и гордост избаци из своје душе“, „матер поштуј и слушај“, „васпитавај своје моралне снаге, јер ћеш тако увек бити јак и отпоран према злу“, „лаж, клевету, превару, савитљивост и бескичмењаштво презири“, „не заборави никад да припадаш своме народу и држави и да према томе увек будеш спреман за свој народ и државу поднети највеће жртве“, „не заборави на бедне, неуке, непросвећене и сироте“), један је од најдирљивијих историјских докумената које сам прочитао.

Сам Бора Станковић казао је да му је управо ово очево писмо, сажето и прецизно, одредило карактер и читав животни пут.

Као омладинац ЈВуО је заједно са оцем краће време провео на терену у лето 1944, био заробљен од комуниста и пребачен у злогласну Ђушину, одакле је као млад пуштен.

Отац је задржан и стрељан 5. јануара 1945, на до данас непознатој локацији.

Ту су окончани и мирни дани живота Боре Станковића и његови први снови. И он је хтео да крене очевим стопама и упише права, али га је мајка од тога одговорила: „Не можеш и не треба да студираш право у земљи која нема право“. Али млади Бора је још тада спознао велику животну истину: да Бог не затвара ниједна врата а да нам претходно друга не отвори.

Он се окренуо спорту (уз рад у кланици), и по угледу на оца и вођен његовим саветима, вредно радио на развоју свог скоро препознатог талента у кошарци. И постао светски шампион. Од одбаченог дечака постао је светски признат стручњак, полиглота, светски путник, филантроп, лаф у друштву и свуда радо виђен гост. Како је тај део његовог живота текао, описао је у обимом невеликој, али по поукама снажној књизи „Игра мог живота“.

Имао сам част да упознам Бору Станковића.

Позвао ме је пре 6-7 година супруг његове унуке, рекао бих и његов духовни наследник Жељко, како бих му помогао у рехабилитацији оца.

Каже, током њиховог заједничког живота, „дека“ би се сваке године и увек у исто време, некако око Божића, повукао у себе и постајао сушта супротност до тада ведре и друштвене личности.

Требало му је времена да сазна да је прави разлог тога и време убиства Станковића Старијег. Заједнички смо прионули послу и сакупили чињенице о том великом човеку и његовој мученичкој смрти. Никад нећу моћи да заборавим како ме у првом разговору, кад сам употребио термин „четници“

Бора Станковић исправио: „Кажете, четници? Ту не могу да се сложим са Вама. То је била Југословенска војска у отаџбини. Велика је разлика између та два појма“.

Василије Станковић је рехабилитован 2016. године.

Имам утисак да је исправљањем те неправде и Бори Станковићу коначно срце дошло на своје место.

У посвети своје књиге написао ми је и захвалницу на помоћи „онда кад му је највише требало“.

То свакако није било тако, али је утисак Боре Станковића био да је рехабилитација његовог оца уједно и импулс откривања истине о свим убијеним, оклеветаним и безмало заборављеним витезовима у опанцима.

Нека му је вечна слава и хвала.

НЕМАЊА ДЕВИЋ /ФБ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина