БИТКА НА НЕРЕТВИ: Пола вијека од премијере најскупљег југословенског филма (ВИДЕО)
НАСЛОВИ

БИТКА НА НЕРЕТВИ: Пола вијека од премијере најскупљег југословенског филма (ВИДЕО)

  • – Било је то време када је ова земља могла снимити и себи приуштити прави филмски спектакл! Заиста, ово је био и јесте филмски спектакл!

Тако је синоћ своје излагање срочио филмски критичар Мирољуб Стојановић приликом свечаног отварања изложбе фотографија о снимању филма „Битка на Неретви“ у Културном центру Београда.

Наиме, баш овог новембра навршава се 50 година од када је снимљен и приказан најскупљи и сигурно један од најбољих југословенских филмова.

Филм „Битка на Неретви“ је снимљен и приказан 1969. године залогом цјелокупне југословенске привреде, филмских колектива, те трупа и технике Војске Југославије.
Филм је технички остварен у сарадњи са најбољим филмским продукцијама Западне Њемачке, Италије и Велике Британије.
Остало је запамћено да су Американци у чуду гледали, а потом и честитали југословенским филмским радницима и умјетницима на успјешно снимљеном филму, и то за шест мјесеци!
Обрада снимљеног материјала, дорада сцена и финализација пројекта трајала је укупно годину и по. Америчке процјене су говориле да је у филм „Битка на Неретви“ уложено 12 милиона долара, а званични југословенски извјештај правдао је утрошених 4,5 милиона долара.
Био је то тада, а и данас остаје најскупљи и најбољи филм снимљен на државном и културном простору Јужних Словена.

На филмском фестивалу у Москви 2010. године међу стотину страних ратних филмова „Битка на Неретви“ је проглашена једним од 10 најбољих свјетских ратних филмова.
Чудо техничког, привредног и умјетничког захвата које се више неће поновити.

А како је све почело…

Социјалистичка република Југославија је филмску умјетност препознала као једну од најснажнијих и најутицајнијих пропаганди свог времена, те је по личном налогу предсједника Јосипа Броза Тита требало екранизовати највеће битке југословенских партизана на чијој жртви се једино и могао уздићи нови југословенски Пантеон и снага државног јединства.
А битка на Неретви је уз битке на Козари и Сутјесци била најстрашније искушење које су комунисти уз огромне народне жртве превладали. Уједно био је то испит хуманости, јер се цјелокупна ратна операција закомпликовала и водила због извлачења ратне болнице и 4.500 тешких рањеника и болесника од тифуса.
И сама реплика из филма: „Пут до слободе мора бити чист!“, односила се на партизанску савјест која није могла ни смјела жртвовати рањене и немоћне због голог политичког циља.
Ова страдања остају ненадокнадиви губици и траума прије свега народа Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине.

Рад на сценарију и филм повјерен је југословенском редитељу и сценаристи Вељку Булајићу, рођеном на Вилусима у никшићкој општини, историјској Херцеговини. Булајић ову шансу није пропустио.
Лично је свој сценарио и план снимања изложио Титу коме се епски захват приче изузетно допао. Он младом редитељу даје пуну слободу и подршку.
Булајић је касније волио отворено да се похвали како је он био истински режимски сниматељ, иза кога су стајале заједно југословенска држава и војска, те да је сваки његов филм коштао колико нека три југословенска филма.

За потребе снимања подигнута су филмска села, а ратне сцене бомбардовања Бихаћа снимане су у граду Бугојну који је тих дана буквално био – град глумац.
За потребе филма употријебљена је југословенска ратна авијација, лака и тешка артиљерија и 5.000 војника.
Руски тенкови су преправљени у војним заводима како би се добили њемачки тенкови типа „Тигар“. Порушен је стварни мост код Јабланице, а 600 момака из околине Пожаревца пола године се није бријало како би одглумили четничке јединице.

Улоге су повјерене најбољим југословенским и совјетским глумцима, те италијанским и британским.
Велимир Бата Живоjиновић, Милена Дравић, Љубиша Самарџић, Борис Дворник, Фабијан Шоваговић, те Франко Неро, Силва Кошћина, Орсон Велс, Јул Бринер и Сергеј Бондарчук…

Свечана премијера је одржана 29. новембра 1969. године у новоотвореном спортско-културном центру „Скендерија“ у Сарајеву.
На премијери је присуствовао Јосип Броз Тито са Јованком Броз, сви глумци и цјелокупни југословенски политички и војни врх.
Филм је те године био најгледанији у Југославији, а кандидован је за награду Оскар у конкуренцији страних филмова.
До данас је „Битку на Неретви“ широм свијета погледало око 540 милиона гледалаца.

Синоћ је у Београду одржана свечана јубиларна пројекција филма.
Изложба Маје Медић под називом „Пут до слободе мора бити чист“ у част 50. годишњице филма „Битка на Неретви“ отворена је до фебруара 2020. године у Културном центру Београда.

ГОРАН ЛУЧИЋ

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина