Слободна Херцеговина » Билећка трилогија: Свидјела му се циганка

Билећка трилогија: Свидјела му се циганка

  • У цркви би стајали с једне, господске стране, а са друге су били Срби и остали хришћани.

 

trilogija2

Били су образованији и богатији, али немоћни да се оружјем боре. Борили су се памећу. Прелазили би у друге вјере и народе, углавном Србе. Његов је мајстор, дивећи се томе народу, често говорио: „Па и Нушић је Цинцар. Арчибалд Нуша. И ко зна ко још.“ Поштовао је и Цигане: „Коме они сметају? Покондиреним сељачинама! Сишли у вароши након Турака и сада ко је ко они. Цигани се разумију у музику, бог их је наградио, весели су и једини народ који већ хиљаду година одолијева цивилизацији. Истина, вруће су крви, али то само међу собом испољавају. Гријех је школовати их и усељавати у куће. У кућама су несрећни. Њихова кућа је земља, а кров небо. Бољи су од нас хиљаду пута.“ Оваквим причама је пробадао новопечене трговце, обогаћене на шверцу и туђим невољама, док би с њима пио поподневну кафу.
Марко није улазио у кућу, није знао шта да им каже, или можда: ја сам тај и тај, свидјела ми се ваша циганка, па ево ме дођох за њом. Не. Има времена. Неће одлетјети, није ушла у шатор него у кућу у сред Београда. Док је стајао под липом недалеко од прозора собе у коју је ушла, чуо је циликање виолине. Неко је штимао и испробавао виолину. Можда онај стари циго? Полако се окренуо и вратио у град. Тако су називали Теразије, све остало је некако било предграђе.

Capture

Ношња варошких циганки

 

Успут се предомислио и скренуо према Савамали. Мисли му се роје. Никако да заборави Кип слободе. Сјетио се и котлокрпа. Редовно су наилазили кроз њихово село. Једном му је циганка фалетала: имаш дјевојку која ће погинути несрећним случајем и док си жив носићеш је у срцу, рат ће доћи и ти ћеш без повреде преживјети, оженићеш се, имати кћерку, оставиће те само зато што те неће разумјети, оженићеш се богатом странкињом, с њом нећеш имати дјеце и када дође други рат, развешћете се, овај пут због твога неразумијевања. Прво, размишља Марко, није поменула Кип слободе; друго, све је погодила, вјештица. Ето! И тај им је дар бог пружио. Није хтјела да јој плати, што је предсказивало несрећу, па јој је дао дуњу и тако обезбиједио да се бар нешто од предвиђеног не догоди. А све се догодило.
Сљедећег дана опет је угледа у друштву оних двију. Да је сама, лако би, али овако. Па није пред њим батаљон Шваба, него три младе циганке. Ипак, то му некако пада теже, али одлучи се и мало нахерен улијево и са осмијехом стаде испред њих. Оне га погледаше, појачаше смијех и брзо га заобиђоше. Гледао је за њима, а она се окренула и још једном га погледала. Друге то нису.
Е ово нешто значи, помисли и одлучи да не напада фронтално. Мора тактички.
Навече се привукао кући и угледа је у дворишту.

Наставиће се.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина