Билећка трилогија: Празници и ганге


  • Ганга је напјев, један од начина на који се у Херцеговини пјевају изворне народне пјесме, тако да ту један пјевач води, а остали продорним гласовима прате и подржавају пјесму

trilogija

Вјерске свечаности, народни и државни празници обиљежавани су у веома веселом расположењу. Тим поводом у центру Билеће, на Обилића вијенцу, играло се народно коло скоро цијели дан. Били су то празници за очи и душу. Све је блистало од љепоте, народне ношње и младости. Ту су се момци и дјевојке загледали, заљубљивали а касније и узимали. Шаренило капа, дјевојачких марама и ношње личило је на прострт ћенар најљепше изатканих нити и боја. А кад се у послијеподневним сатима коло почне осипати, још би понегдје одјекивала пјесма припитих момака у гостионици. Тада се по околним стазама размиле путници тражећи своје опанке скривене у шипражју да би сачували ципеле и прилагодили се каменитој џади.
Пјевало се по групама па су једни друге гангом натпјевавали. Ганга је напјев, један од начина на који се у Херцеговини пјевају изворне народне пјесме, тако да ту један пјевач води, а остали продорним гласовима прате и подржавају пјесму.
Тако би коло започињало пјесмом:

Крени, коло, крени боље,
Јој, мило јање моје…

Ој ђевојко, моја душе,
крени овце низ Мируше.

Крени овце, крени козе,
нек мирушке једу лозе.

Окрени их Милободу,
нека пију живу воду.

Козе ће нам мировати,
ми ћемо се миловати.

Није било мјешовитог пјевања. Мушкарци су пјевали своје пјесме, а дјевојке своје, па су тако једни друге натпјевавали:

Женићу те, моје мило злато,
ти си мени богом дато.

Мој драгане, лијеп си у струку,
да ти није од памети куку.

Мала моја, свадба ти се спрема,
мене тамо ни у плећу нема.

Мој драгане, шта је било теби,
превари ме, а ја тебе не би’.

Кажу, кад је неки странац први пут присуствовао овим свечаностима, није му било јасно шта значи ово надвикивање код ганге. Када су му објаснили начин изражавања осјећања оваквим пјевањем, он је одговорио да му се чини да овдје један пјева, а десет њих му се ругају.
За вријеме Аустрије један музичар је покушао да запише гангу, али му се перо поломило.
Када смо једном приликом у новој сарајевској жељезничкој станици заподјенули гангу, народ се око нас брзо сјатио мислећи да се некакво зло догодило.

bileca1

Билећа у дане вјерских и народних празника давних педесетих година прошлог вијека.

 

Једне од тада популарних ганги биле су ганге везана за испраћај регрута у војску

Мој драгане, мој јоргован,
колико си регрутова

Регрутован јаранице
три године морнарице.

Мој драгане моја дико
јесили се с пушком слико?

Јесам драга и са бомбом.
када дођеш и са тобом.
Ни шаљивих пјесама није мањкало.

Видио сам чудо у Билећи
ђе чувају говеда сједећи.

Волио бих да сам крава
Да ме музе Милосава

Ој ђевојко ни тамо ни амо
врати овце, па да проћосамо

Ниједно сијело у Херцеговини није могло почети ни завршити без ганге

Оћемоли мој јаране,
на сијело у Бањане.
тражит сира и кајмака,
и лијепих ђевојака.

Не стидим се родног села
пјесме ганге и сијела
У срцу га радо носим
и са њиме се поносим.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар