Билећка трилогија: Пазар под мурвом


  • Живот у Билећи педесетих година прошлог вијека текао је прилично споро. Радни дан почињао би првим освитом с мирисом ступане кафе у кафанама код Миле, Томане Шаренац и Љубе Ковачевић –Перишић.

trilogija

Остатак дана протицао је једнолично. Умјесто првих јутарњих пијеваца нови дан најављивао је бат месарских сатара Бошка Табаковића и Хилма Исовића из једине месарске радње, које су наговјештавале и прве кораке пролазника. А тек изласком сунца почињу да одзвањају чекићи из чувене лимарске радионице Јова Скочајића и Зајка Теларевића, двојице врсних лимара, која је била смјештена на Обилића вијенцу. Ту су се цијели дан савијали олуци, израђивали фијакер-шпорети, шишеви за пржење кафе, сулунари и канте.
Посебну прођу имали су фијакер-шпорети па су захваљујући њима билећки лимари добро зарађивали и пристојно живјели. У то вријеме Партија је наредила да свако сеоско домаћинство мора да огњиште замијени шпоретом. И фијакери су учинили своје, те су и град и село димили на исти начин.
Јово је, за разлику од Зајка, био веселије природе. Карактеристичан је био поздрав којим се мајстор Јово здравио с познаницима: “Гдје си, у уста те парадна ј…м.” Касније је псовао само: “Уста те парадна!”
Међутим, неко се брзо досјетио и Јову одговорио: “Ја, Јово, немам парадна него радна уста за сваки дан. Па, како хоћеш.”
Од тада је Јово своје познанике поздрављао само са: “Уста те твоја.”
Поздрав је посебно збуњивао мајора Озне, у кући Димића, преко пута лимарске радње. “Како и коме смије да помиње параду? Уста су радна као и народ. Лимар не зна шта говори. Мораће се то једнога дана провјерити”, гунђао је мајор.
И даље су се смјењивали одјеци чекића столара и ковача. Трговци су уносили и износили робу, а пијаца, која је била смјештена на простору испод мале цркве (Пазар под мурвом), почела је да даје прве дамаре животу вароши која је свакодневно дријемала и одисала неким мртвилом, угошћујући мрзовољне пиљаре и муштерије. Уобичајена понуда није била тако богата и разноврсна. Тек понеко би се појавио с воћем или поврћем. Вагало се на кило, фртаљ и три фртаља киле, тек толико да се нешто пазари. Паковало се у папирне сакете или фишеке од новинске хартије. Град би се једино раније будио пазарним даном. У ствари, он се будио дан раније.

murva
Та пијачна грозница почињала би већ сриједом увече, када се из удаљених села, поготово оних пограничних с Црном Гором, сјате многи продавци са товарима на коњима препуним сира, кртоле, кајмака, јаја и меда. Трговало се и с вуном, пређом, вуненим чарапама, џемперима, кукурузом, пшеницом и многим другим производима. Придошли трговци су коначили код родбине или, у приватним преноћиштима, а коње су тимарили у напуштеним зградама којих је након рата било на претек. Од одјеће зими су носили вунене огртаче “бичајлије”, а љети бијеле блузе и кошуље. И тада као и данас накупци су водили главну ријеч, а углавном су долазили из Требиња и Дубровника
Најтеже је било с плашљивим коњима који су, непривикнути на моторна возила, знали са себе збацити товар и самар и галопом се вратити у село. То привикавање код многих је трајало дуго. Због тога се нарочито водило рачуна приликом припреме коња којима ће се путовати у град или у сватове. Коњи су морали бити привикнути на буку јер су, у противном, знали створити велике непријатности, поготову у сватовима. Многе сватовске свечаности обављане су на коњима, као наставак традиције у овом крају, који су за ту прилику били оседлани и окићени свиленим шаловима, босиљем, кадифом и ковиљем. Колона од двадесетак сватова кретала се с барјактарем на челу. Сватови су били у народним ношњама. Успут су се заустављали и наздрављали знатижељним мјештанима ракијом из дрвене плоске, а дјеца су кума прозивала: “Куме, изгоре ти ћеса!” На многим мјестима успут стваране су запреке везивањем конопца преко пута куда су сватови требали проћи па су сватови пролаз морали откупити ситним новцем или слаткишима. Све је то била симболика и дио фолклора који је био неизбјежан за оно вријеме и указивао је на обичаје у Херцеговини. Црквених вјенчања у то вријеме није било.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар