Билећка трилогија: Љубавник


  • Крајем педесетих година прошлог вијека један згодни Билећанин задавао је многе муке љубоморним мужевима везујући га стално за некакве афере. Често је путовао. Из једног таквог путовања у Требињу је настала љубавна веза која је по њега могла да има неугодне па можда и трагичне посљедице.

trilogija
Био је висок, коврџаве црне косе, на послу је носио плаву униформу, а послије рада често је био спортски обучен: хлаче, мајице, џемпери, патике. Иако се није пуно разликовао од осталих мушкараца, ипак је имао нешто у себи што је привлачило дјевојке, а посебно удате жене. Био је шармантан. Уз то је знао и да сложи причу. Кад би се одигравале фудбалске утакмице, имао је најљепше навијаче. Док је био млађи и неожењен, када би се на игранкама дао туш “Другарице бирају”, за њега су се дјевојке отимале. Валцер му је био лепршав, а лагани плесни кораци мамили су уздахе дјевојака. Причало се да су многе, кад би им измакло бирање, молиле хармоникаша да неколико пута најави туш. Он се није много отимао. Желио је да свима удовољи. И ученице виших разреда осмогодишње школе маштале су о њему као идеалном мушкарцу. Та популарност коју је носио на улици, у кафани, на фудбалском терену није га успјела одвојити од свакодневних дружења, па га је то и чинило драгим и приступачним. Међутим, како су дани одмицали, дошло је и вријеме брака. Е сад се његов однос према обожаватељкама почео да мијења. Требало је разрадити другу стратегију: поштовати брак и брачног друга, а не одрећи се изазова женских симпатија које су и даље упућиване према њему

Све је почело и завршило у башти „Под платанима“

. Често је путовао. Из једног таквог путовања у Требињу је настала љубавна веза која је по њега могла да има неугодне па можда и трагичне посљедице. Све је почело једног љетњег пријеподнева. Сједио је сам у љетној башти кафане “Под платанима”. Преко пута кафане била је градска пијаца. За разлику од других мјеста, на тој пијаци могло се увијек нешто пазарити. Већ од раног јутра столови се поставе, а некад се данима нису ни скидали. Послије девет сати пијаца увелико живне. За пултовима млађе и старије жене и мушкарци. Продаје се сир, кајмак, млијеко, воће, а највише поврће и зелен.

pijaca

ТРЕБИЊСКА ПИЈАЦА –  мјесто гдје се родила једна од многих љубавних прича

 
Има ту и других производа. Уобичајено шаренило. На оближњој тезги биле су изложене тек приспјеле смокве “петроваче”.
Да би скратио доколицу, одлучи да обиђе пијацу и без неког великог интереса за оно што се нудило наиђе на тезгу са раним смоквама. Загледа смокве, а гледа и жену која их продаје. За разлику од осталих који су били за тезгама, она је била љепушкаста, елегантно одјевена, па му је више личила на отменог купца него на продавачицу. Чим су им се погледи укрстили, изгледало је да неће бити пуно цјенкања. Питао је пошто су смокве, је су ли то “петроваче”, одакле су… Ни продавачица није била шкрта на ријечима па рече да су прве, да рано приспијевају и да су из њеног врта. Он затим пита:
– Гдје успијевају?
А она каже:
– Ту, недалеко од града, на путу према Придворцима.
– Па добро – рече он – ево узећу пола килограма, за пробу.
А како често долазите на пијацу? – упита радознало.
– Суботом обавезно, а обичним данима овисно о потреби – одговори продавачица.
– Ако ми се смокве свиде, доћи ћу поново – нагласи купац.
– Не, пробајте их одмах, па ћете знати да ли вам се свиђају или не – узврати љепушкаста жена.

Гледа он смокве, а гледа и њу. Мисли како би радо пробао и једно и друго. Тако и би. Он проба смокве и, наравно, рече да му се свиђају. Она ће на то:

– Ни ја до сада нисам имала тако финог купца.
Ријеч по ријеч, и он је почео да тврди пазар друге врсте. Поздравили су се са – довиђења до прве суботе.
Она је била удата, и то није крила. Он се није одмах изјаснио о свом брачном стању. Како је вријеме одмицало, њихова веза била је све приснија, а доласци све чешћи. Селом се почело шушкати како се лијепа продавачица заљубила у још љепшег мушкарца. И обично кажу: док цијело село прича, муж посљедњи сазна. Наравно, сада и њега почиње да прогони та прича: како неки Билећанин живи у љубавној вези с његовом женом. То сазнање почело је да га прогони и заинатио се да ће морати пронаћи човјека који му се умијешао у брак. Ишао је данима на пијацу кад и његова жена и ишчекивао сусрет с њеним љубавником. Они који су се сваки дан окупљали око пијаце знали су за ту везу. И тако једнога дана док је муж сједио у башти кафане “Под платанима”, он одлучи да му приђе, да сједне и попије с њим кафу. Представи му се и каже да је из Билеће. Како се прича даље одвијала, он рече:
– Ма ја тражим Билећанина који ми данима загорчава живот. Живи ми са женом, и кад бих сазнао ко је и шта је, био бих у стању да му живот одузмем. Саслушавши његове јаде, овај му рече:
– Е мој пријатељу, тај човјек кога ти тражиш већ десет година живи с мојом женом, али ја сам давно дигао руке од освете. Помирио сам се са судбином због дјеце. Он се мало замисли па рече:
– Е, ако је тако, онда си ме добро утјешио и спасио да не направим зло. Кад ти можеш да трпиш десет година, могу и ја једну годину. И наручи пиће.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар