Билећка трилогија: Из раја поново у централу!


  •  Онај прича, не престаје, овђе му било лијепо, повео жену, дошо пред салун, али га тамо више не познају.

trilogija2

Друго име, власник Кинез, кинески ресторан. Угледа да му нема саговорника, ко бајаги није мени причао, а ја се полако придигох и накривих пут хотела. Тамо чека веза. Вели дошо по ме, није прошла година, али им требам само за неколика дана. Мени мило што сам им опет потребан, а мрско што ћу одсуствовати. Вели: Ми чекамо, а ти никако да умреш! Јебем га килава. Сви ће они прије мене.

– Па шта? Одлучили сте да ме скинете са списка?

– Неее, немамо твој калибар.

Тако ја напустих овоземаљски рај и поново у Централу. Тамо, све по старом.  Кандишу на устајали папир, дим, кафу, шљиву, зној, мастиљаве оловке, ноге им смрде… Објаснише задатак. Ја ћу бити командир, имаћу десетину, итд. Након цјелодневног пјешачења стигосмо у подножје Мајевице, спрам Лопара, и послије сат хода запосједосмо бусију. Наређење је: Убијај све што хода на двије ноге од јутра до сјутра, не оглашавајте се и не користите ватрено оружје макар колико вам живот био у опасности.

Capture

Мајевица планина у сјевероисточној Босни и Херцеговини

 

Чекамо тако сатима, не промиче ништа на двије ноге. Кад по подне у неко доба однекле десетак крава и волова избише на прлину, ни педесетак корака од нас.

Ћутимо и гледамо. Ако се појави чобан, морамо да пуцамо. Нема друге. Сви смо наћуљених уши, ослушкујемо, ушима се прије открије блиски непријатељ него очима. Нешто шушка и прилази пропланку. Видимо: мечка с мечетом. Говеда се узјогунила, један понајјачи во их скупља у круг и обилази, а мечка полако прилази као да је добродошла и без трунке страха. Можда је њена ливада? Изађе бик пред њу, говеда ричу, одлијеже планина. Мора да је мечка прешла из Србије, не вјерујем да их овђе има. Приђе бику и ошамари га тако да је пукло ко да штицом млатиш по ледини. Во к’о мало занесе главом, она још једном, па још једном, во мало затетура и исправи се, а она комотно мало заобиђе око њега, од рике се тресе шума, најаха на њ преко сапи и са двије предње шапе у трену развали волујске плећке и овај паде ничице. Разбуца му дроб, приђе и мече и почеше да ждеру

Сви су погледивали у ме, не би ли им командово да пуцају у мечку, али су знали да не смијем, и тако смо присуствовали животињском крвопролићу. Све нас је потресло. Припремили смо ножеве и сјекирице, неколике тојаге, јер ако мечки досадимо, да можемо да се одбранимо. Тако дочекасмо праскозорје, а на видику ни говеда ни мечке, нити онога кога смо чекали. Јавише нам да је са стражом готово.

Наставиће се

 

 

 

 

 


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар