„Бесмртни пук“ тића брозовића, међу њима Драгица Правица
НАСЛОВИ

„Бесмртни пук“ тића брозовића, међу њима Драгица Правица

  • Уз Москву данас се марширало у Београду, Бања Луци, а од ове године и у Загребу, Требињу, Краљеву.  „Бесмртни пук“ потомака и поштовалаца побједе над фашизмом.

У Загребу на челу парадне колоне слике Јосипа Броза и Фрања Туђмана. У  Београду и Бања Луци црвене, совјетске заставе, петокраке са Светим Ђорђем у средини (врхунска перверзија политичке врсте);  разноврсни српски симболи умља и безумља (орлови, крстови уз чекић и српове).

У Требињу на челу „параде“ петокрака уоквирена „Георгијевском лентом“ (тачније совјетском верзијом царске Георгијевске ленте – оригинална Лента Светог Ђорђа имала је златне и црне траке, преузете из боја царске заставе)….

Послије свега као да се ори: „Петокрако од  пет листа, поново ћеш бити иста!“

Свакој „источној демократији“ претходила је парада злочинства, пљачке и преумљења;  потом је слављена побједа и промоција љубави.

Ововремене геј-параде само су гране тог парадног стабла. Памтимо да су бољшевици први увели сексуалне слободе, а младе другарице-партијашице прве су скратиле сукњу, заступајући идеологију феминизма. По Босни и Херцеговини демонстративно су скидане фереџе са „була“ и хватало се све голо у коло.

Све што долази из Русије није за употребу!

Руска Федерација, кћерка крваве Совјетије, прави немогући амалгам од оних који су је убијали, силовали, затирали и других који су због ње намучени у гулазима и протјерани изван земље. Она хоће да мјешањем воде и уља обложи своје ране безднанице, да цареву мироточиву икону огрне шињелом совјетског маршала.

Срушени споменик Цара Александра Другог (дједа Цара Николаја Другог) у Москви од стране Совјета

Земља која је убила законитог цара, његову породицу сажегла у прах, протјерала најздравији дио нације и цркве, прва напунила рударска окна лешевима свога племства -данас се поноси побједом својих окупатора над њом самом, а онда и над нацистичком Њемачком.

Та Њемачка колико год била зла, била је искрени одраз свога народа; поштовала је његову вољу и жељу за империјализмом. Са њим је и страдала због тешког злочина.

А иста совјетска Русија од руских светиња правила је нужнике, од руског народа робље…

Лично сам боравио у обновљеном храму Свете Татјане у Москви који су Совјети циљно преуредили у студенстки забавни клуб, а мокри чвор тада је постављен у олтарском дијелу.

Храм Христа Спаситеља рушили су сами Руси, а од храмовних цигала прављени су искључиво тротоари, прелази и путеви. Руски народ је сиљен да гази по Христу! Важно је напоменути, 90% револуционарног- окупаторског штаба чинили су Јевреји.

Јасно је да је Руска Федерација непокајана блудница која након послужене главе Јована Крститеља, слави и Салому и обезглављеног свеца. Она још дуго неће моћи себи погледати у лице, нити пронаћ` своје замућене очи.

Но свој страшни гријех скрива новим гријехом братобмане, наводећи на њега измрцварени и слуђени народ, српски (и друге православне народе).  Поред НАТО – тираније, ЕУ-окупације  и понижења на свим нивоима, из Руске Федерације нам шаљу црвени помен грозоморне Совјетије. Гоне нас у дионизијске свечаности  црвене аждахе која се отима бодежу Светог Ђорђа.

Ако ћемо право, једино Загреб и Хрватска могу часно славит ову параду бољшевика јер они су сачували Загреб без срушене зграде, а хрватски народ, обновљен и нагојен, без казне увели у клуб германске расе.

А намучено Требиње?! Шта оно слави?

Зашто другови који су организовали овај помен  „побједнику“ (најприје над српским народом и његовом краљевином) нису започела параду од манастира Дужи.

Овај православни манастир најзначајнији је споменик руско-српског испомагања у Херцеговини. Обновљен је уз помоћ царске Русије, а од руске царице Александре добио је звоно на поклон. Послије Октобарске окупације  бјежећи од уништења, овдје су 1935. године нашла заклон  тројица руских монаха: Евгеније, Михајло и Лукијан.

Већ 1941. године комунисти су их побили у манастиру Дужи, гдје и данас почивају.

А могли су другови кренути и до Љубомира у коме је другарица коју памте, Драгица Правица, заиграла крваво коло херцеговачко око кршних момака, побијених само зато што су били монархисти.

Могли су парадно проћи и кроз источну Херцеговину, отићи до Стоца, положити вијенац у бившу Коштану болницу гдје „бесмртни пук“ партијаша послије Голог отока установи женски логор за непоћудне чланове партије  – Дом за преваспитавање жена.

На крају најприличније је било да је парада сјећања кренула из Требиња, од Његошевог споменика намученог од усташа, ка јами у Миљевини (поред магистралног пута Фоча – Сарајево).

Ту су комунисти почетком августа 1945. побили око 20 хиљада младића и дјечака из Србије, узраста од 16-20 година. То је била српска монархистичка омладина из Србије. Јама је послије масовног уморства, које су извршиле муслиманске партизанске јединице (претходно примљене из усташких редова), а под управом гатачких партизана, напуњена јаловином из рудника у Миљевини.

Управник рудника одликован је за беспријекорно урађен посао.

Подземне воде у Миљевини до данас износе ребра и лобање из пукотина и крашких врела.

У Србији је око 200 таквих јама.

Послије вијека од мучеништва и страдања Свете Царске породице и Светог Цара, бесмртно је само оно што има снаге да покајно зарида, над својим крвавим трагом да заћути.

 

Горан Лучић

* Текстови објављени у рубрици СЛОБОДАН СТАВ представљају лични став аутора

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Иван Reply

    Шетња „Бесмртни пук“ јесте манифестација која своје коријене има у СССР, послије Другог свјетског рата. И то није спорно. Није спорно ни то да она, бар што се иконографије тиче, има доминантно „црвени“ печат. Али, мени се чини, да се значење ове манифестације данас битно разликује од оног којег је оно имало у совјетско доба. Као прво, истакао бих да ове манифестације у вријеме ћопавог није ни било: у првим деценијама послије рата нисмо били у љубави са Стаљином. Као друго, ова шетња у српским градовима има сасвим другу конотацију, од оне које она има у градовима западне цивилизације, али и од оне коју има у земљама бившег СССРа. Код нас ова шетња прије свега изражава СОЛИДАРНОСТ са Руским свијетом и противљење свемогућој глобализацији либерално-грађанске провинцијенције. А као друго, она нас подсјећа на велике жртве које је поднио наш народ, и на злочине који су починили неки други: ЛИСТОМ под покровитељством нацистичке Њемачке и фашистичке Италије. И као треће, ова шетња код нас представља и упозорење да се у оквиру српског народа пјавило ВЕЛИКО ЗЛО: НОВИ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАМ И СОЛИДАРНОСТ, ОПЕТ СА ЈЕДНОМ ЗАПАДНОМ ПОЛИТ-ИДЕОЛОГИЈОМ, ОВАЈ ПУТ ОТЈЕЛОТВОРЕНОМ У ВИДУ НЕОНАЦИСТИЧКИХ ГРУПАЦИЈА, каква је рецимо тзв. Десни сектор у Србији. А да није ријеч о безначајној групацији, може да послужи и податак да се „бојовници ДС Србија“, раме уз раме са усташама боре у саставу наци батаљона (прије свега Азова) на истоку Украјине. Неко их спрема да српски народ унесреће и (као и брозови комунисте) поново угурају у западну политичку сферу утицаја. Овај пут у ону црну. Дакле, бар што се мене тиче, шетња „Бесмртни пук“ је симбол словенске, православне солидарности и подсјећање на велике жртве нашег и других словенских народа. Жртве чији виновници су у другом рату били нацисти и њихови пулени, а данас глобална постлиберална (опет западна) идеологија. Мјеста у „Бесмртном пуку“ код Срба имају сви родољуби, без обрира на обиљежја под којим су им се преци борили против окупатора. А то значи и потомци оних који су се против окупације борили вјерујући у српско народњаштво, и српску монархију. Каквих је било и међу мојим прецима. Ја зато ову манифестацију не желим да бојкотујем и подржавам је.

  2. Курајбер Reply

    …а у следећем тексту ћете оптужити Србе за комунистички терор и Титоизам….? и то ће бити нешто што је из Брозовије изродило Србију, ваљда (Руска Федерација ћерка Совјетије)…нема везе што и Србија и Русија постоје 1000 година пре ДОЛАСКА КОМУНИСТА СА ЗАПАДА!!!

Оставите коментар