Београд: Кoмеморација поводом смрти Николе Асановића


  • Комеморација поводом смрти Николе Асановића, дугогодишњег предсједника билећког одбора СПКД „Просвјета“ и покретача манифестације „Ћоровићеви сусрети писаца и историчара“, одржана је у среду у редакцији часописа „Нова Зора“ у Београду.

na

За Слободну Херцеговину: М. Дунђеровић

Пријатељи и културни посленици из Херцеговине надахнуто су говорили о делу и стваралаштву хроничара, књижевника, историчара, прегаоца, уредника и организатора готово свих култруно-просветних манифестација у Херцеговини, пре свега у Билећи и Гацку.
Комеморативни скуп отворио је истакнути српски књижевник Радослав Братић, главни уредник „Нове Зоре“ који је најзаслужнији, заједно са покојним Николом Асановићем, што је тај часопис покренут и опстао у животу у најтежим тренуцима у којима се налазио српски народ Херцеговине.
Братић је нагласио резултате и заслуге покојног Асановића на његовом доприносу очувању историје и културе Херцеговине.
Учесници комеморативног скупа одлучили су да се објаве надахнуте бесједе и поруке Николе Асановића, као својеврсну хронологију и путоказ покољењима.
Професор др Милош Ковачевић нагласио је да је Асановић био примјер како би требало живјети и вољети Херцеговину. „Није се никада жалио, али се није ни штедио“, истакао је Ковачевић.
Асановић је покренуо и објавио велики број књига, вратио углед „Просвјете“, а његовим залагањем „Нова Зора“ је постала културни часопис од националног значаја.
Познати новинар Милош Марковић подвукао је да је Асановић уложио читав свој живот, своје знање и умеће у то да српска култура Херцеговине буде доступна најширој јавности.

– Био је речит, разговорљив, свестран, човјек од ријечи, саборан и учен. Асановић је био и радиша и зналац – рекао је Марковић.

О лику и дјелу Асановића говорили су: др Срђан Милићевић, Слободан Вујовић, Вук Крњевић, Стојана Магдаленић, др Видак Ковачевић, др Мирољуб Јоковић, Владо Милошевић, Дејан Мастиловић, Ристо Тубић, Светозар Црногорац. На комеморацији су били представници завичајног клуба Билећана у Београду Миодраг Дунђеровић и Борис Кркелић, као и Габријела Братић.

komemroracije

Фото: Б. Кркелић

Асановић је рођен 1954. године на Зубцима, у општини Требиње. Дипломирао је на Педагошкој академији у Никшићу 1975. године и стекао звање наставника српскохрватског језика и књижевности, а затим студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Дипломирао на Дефектолошком факултету у Београду 1986. године и стекао звање специјалног психолога и педагога. Био је при завршетку постдипломских студија, смијер књижевност, на Филозофском факултету у Источном Сарајеву – магистарски рад на тему Уређивачка концепција Часописа “Нова Зора“.

Предавао је српски језик и књижевност у билећким основним школама 28 година.

Пет година активно се бавио новинарством и публицистиком (Јавност, Политика, Интервју, Херцеговац, Илустрована политика, у којима је објавио више од 300 текстова).

Радио је на обнављању СПКД “Просвјета“ у Билећи 1990. године, био је њен предсједник, а у два мандата и потпредсједник Главног одбора СПКД“Просвјета“ − 25 година рада у редовима „Просвјете“, како у Билећи, у Херцеговини и Републици Српској.

Скупа с истакнутим књижевником Радославом Братићем, покретач је и оснивач Ћоровићевих сусрета „Српска проза данас“, који се редовно одржавају од 1997. године и на којима се додјељује награда за најбоље прозно остварење у претходној години, писано српским језиком. Сваке године Ћоровићеви сусрети „Српска проза данас“ окупљају еминентне писце, књижевне критичаре и историчаре, академике и универзитетске професоре.

Заједно са Радославом Братићем покретач је и оснивач “Нове Зоре”, часописа за књижевност и културу. Био је њен секретар. “Нова Зора“ сматра се једним од најбољих часописа ове врсте на српском језичком простору.

У „Просвјети“ у Билећи био је уредник издавачке дјелатности. Уредио је, или приредио, преко четрдесет књига. Нарочито треба истаћи његове монографије “Кроз источну Херцеговину” и “Билећа над извором Требишњице”.

Писао је књижевнокритичке приказе и осврте, пригодне књижевне расправе и рецензије, од којих је педесетак публиковано у различитим гласилима.


ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



Оставите коментар