Слободна Херцеговина » БЕОГРАД ДОБИО УЛИЦУ ЈОВАНА Р. ДЕРЕТИЋА: Почаст за најзначајнијег српског књижевног историчара

БЕОГРАД ДОБИО УЛИЦУ ЈОВАНА Р. ДЕРЕТИЋА: Почаст за најзначајнијег српског књижевног историчара

  • Навршило се 18 година од смрти Јована Р. Деретића, једног од највећих српских интелектуалаца из српске Херцеговине. Након Требиња и престони Београд је добио улицу која носи име најзначајнијег српског књижевног историчара. Улица Јована Р. Деретића налази се на територији београдске општине Вождовац.

 

Јован Р. Деретић, рођен у Ораховцу поред Требиња 1934. године,један је од најзначајнијих историчара српске књижевности и културе.

Био је професор новије српске књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На том факултету обављао је функције продекана (1975-1977), управника катедре за српску књижевност (1979-1981) и декана (1981-1983).

Био је гостујући професор на Лењинградском универзитету (1970–1971), Ханкук Универзитету у Сеулу, у Јужној Кореји (1990–1992), где је утемељио катедру за српски језик и књижевност, као и на готово свим универзитетима у бившој Југославији.

Јован Р. Деретић је био председник Друштва за српски језик и књижевност у три мандата (1980-1984), управник Међународног славистичког центра (1988-1990), један од оснивача часописа Књижевна историја, чији је главни и одговорни уредник био од 1972 до 1987. 

Добитник је многих признања, од којих су најзначајнија: Нолитова награда 1981. године за Српски роман и Октобарска награда града Београда 1984. године за Историју српске књижевности.

Професор Деретић непосредно је утицао на општу представу о јединству српског културног простора и српске књижевности.

Јован Р. Деретић је написао следеће монографије: Доситеј и његово добаКомпозиција Горског вијенцаПоетика Доситеја ОбрадовићаОгледи из народног песништва,  Алманаси Вуковог добаВидаковић и рани српски романСрпски роман 1800 – 1950Историја српске књижевности, Горски вијенац Петра Петровића ЊегошаКратка историја српске књижевностиЗагонетка Марка Краљевића: О природи историчности у српској народној епици, Пут српске књижевности: идентитет, границе, тежњеПоетика српске књижевности, Етиде из старе српске књижевностиСрпска народна епикаКултурна историја Срба.

Приредио је студију и хрестоматију: Романтизам. Публиковао је са Златом Бојовић и Маријом Митровић уџбенике за средње школе: Историја књижевности I-III. Његове студије превођене су на француски, немачки, руски, јапански, грчки и друге језике. После смрти Јована Р. Деретића његове Огледе о српској књижевности приредио је Мило Ломпар 2007. године у издању Друштва за српски језик и књижевност.

О стваралаштву Јована Р. Деретића публикована су два обимна зборника: Годишњак Катедре за српску књижевност (2007, III), Књижевни историчар Јован Деретић приредили Мило Ломпар и Зорица Несторовић.

Ненад Николић је објавио 2013. године монографију под називом Геометрија прошлости: књижевна историја Јована Деретића. Српска књижевна задруга у едицији Коло 2017. године поново је штампала Деретићеву књигу Композиција Горског вијенца.

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору
  1. Pingback: Београд добио улицу Јована Р. Деретића - TAMO DALEKO

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина