БЕОГРАД, 27. ЈУН 2019. ГОДИНЕ: Изложба фотографија „Херцеговина нашим очевима, за покољења“

У Галерији `73 ће у четвртак, 27. јуна 2019. г, са почетком у 19:00 часова, бити свечано отворена самостална изложба фотографија Александра Радоша, под називом „Херцеговина нашим очевима, за покољења“.

Основна идеја и замисао реализације пројекта је заједничка жеља Александра Радоша и Предрага Черовића да се представи она Херцеговина уткана у наша детињства, нашу садашњост,  наше снове и стремљењима ка трајању кроз наше будуће нapaштаje.  Изложбом се представља плод годишњег снимања, путовања кроз упечатљиве призоре, пастелне колорите предела која су специфична само за то подручје. Почетком изложбе „Херцеrовина нашим очевима, за покољења“ направљен је први корак ка трајној замисли – бележењу Херцеговине на овакав ликовно – фотографски начин какав је представљен на изложби која, првенствено лепотом и чудесним сазвучјима камена да испише поглавља наших постојања.

„Изложба је први корак који за крајњи циљ има објављивање фото монографије којом би се много више могло рећи и достојно представити све оно чиме Херцеговина исијава. Намера је да се сачувају наша детињства, наши снови, садашњости и стремљења ка лепшој будућности коју остављамо нараштајима који долазе након нас“, речи су Александра Радоша, аутора фотографија.

Александар Радош, ликовни уметник фотографије, рођен 1960. године у Беоrраду. Излагао је на преко З0 изложби код нас и у иностранству (Италија, Шведска, Француска…). Добитник је  више награда  из области фотографије. Члан је УЛУПУДС-а. Пореклом је Херцеrовац.

Предраг Черовић,  је opraнизатop и челник подршке остваривања пројекта. Вођен првенствено искреном љубављу према Херцеговини толико је допринео изложби да би без његовог  залагања  највероватније све остало као не реализована идеја. Рођен је 1958. године у Лондону. Пореклом је Херцеговац.

Изложба ће трајати до 2. јула 2019.г

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар