После 1989. године мало шта је у свету остало исто. Одлазак комунистичке утопије у запећак историје, ослободио је планетарни простор новој утопији која некритички велича либералну демократију и слободно тржиште.
Неолиберализам разумеван као глобализам (као најраспрострањенија идеологија данашњице) облачи рухо космополитизма и жестоко ступа у акцију. Проглашавани циљ ове идеологије је планета као глобално село која се купа у мору слободе, демократије и једнакости.
Довољне су биле само две деценије па да нам сурова реалност после транзиције и глобализације (сиромаштво, милиони без посла и перспективе, конфликти, сукоби, кризе и ратови) сруши „икону“ неолибералне идеологије и отвори очи.
Нови империјализам, тј. американизација света, поред озбиљњих настојања да се морално и правно легитимише, није могао сакрити своју правну суштину – поробљавање.
Глобалисти своје политичке противнике и целе народе проглашавају нехуманим и кочничарима прогреса и тако ослобађају простор за интервенције. (Низ наранџастих и јасмин револуција од Авганистана, Републике Српске, Србије, Ирака, Либије, Сирије, итд.)
Све се то изводи под фирмом угрожености слободе, демократије и људских права у принципу недемократским средствима.
Истина је – или бар тако хоћемо да верујемо – да је стратегијски неуспех неолибералног модела глобализма брзо прешао пут од краја историје до Америке на раскршћу.
Нешто се у свету променило – на сцену ступају нови играчи у промењеним околностима (Кина, Русија).
У прилици смо да сагледамо наше вишедеценијске губитке, немоћ, поделе и заблуде, те тако превреднујемо духовно упориште нације.
Имамо ли ми право после свега што нам се десило (од бомбардовања, грађанског рата, до нечувене медијске сатанизације) да саопштимо своју истину, исправимо слику коју су други направили о нама, окачили нам је о врат као праву легитимацију – коју треба вечно да носимо.
Можемо ли сагледати стање нације у целини, њене невоље и недаће, без обзира из ког дела српских земаља долазиле, те напокон саопштити себи и свету шта ми то заправо хоћемо – шта је наш национални циљ.
учесници панела 2. јула у 10h
академик, проф. др Љубодраг Димић
проф. др Милимир Мучибабић
др Миша Ђурковић
проф. др Предраг Марковић
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
